БАУБО фигурира у миту о старогрчкој богињи Деметри као починитељка опсценог призора који изазива смех богиње и који означава крај њеног дугог периода жалости. Мит о Деметри говори о њеној неутешној тузи због губитка ћерке Персефоне (или Коре) и о њеним лутањима у потрази за њом. Остарела Деметра коначно излази из жалости у граду Елеусини, где изненада прасне у смех. Двоструко предање говори како су непристојне речи и гестови скренули и утешили ову свету мајку.
У Хомеровој Химни Деметри (192–211), девојка Јамбе је та која прљавим шалама развесељује богињу. Химна не говори ништа о специфичном садржају ових опсцености, али је делотворност Јамбеиних речи извесна. Заиста, Деметра се смеје, излази из жалости и завршава свој пост прихватањем и испијањем кукеона (напитак од пшенице, воде и пениријала), који јој нуди њена домаћица, Метанир, жена краља Келеоса.
У списима црквених отаца, Баубо игра улогу упоредиву са Јамбеином. Али док Јамбе успева да утеши богињу причајући вицеве, Баубо то не чини речима већ непристојним гестом: она изненада подиже хаљину да би открила своје гениталије. Ово непристојно откривање изазива смех ожалошћене мајке, која затим прихвата и пије кукеон који јој Баубо нуди. Хришћански полемичари, који причу о опсценом гесту приписују орфицима, чувају две верзије нескладне сцене. Климент Александријски (Излагање 2.20.1–1.21.2) и Јевсевије из Цезареје (Припрема за јеванђеље 2.3.31–35) причају да је млади Јакхо пронађен испод Баубине подигнуте одеће, како се смеје и маше руком. Арнобије (Против пагана 5.25–26) представља другачију, детаљнију верзију у којој Баубине откривене гениталије, због козметичке операције, изгледају као лице бебе.
Овај „призор“ (theama, spectaculum) изазвао је бројна тумачења. Уопштено говорећи, историчари су то схватили као етиолошки мит који оправдава обреде плодности, а одређени стручњаци су у Бауби препознали митско сећање на манипулацију сексуалним артиклима у Елеусини. Баубо се такође повезивала, често збуњено, са било чим опсценим у древном свету, посебно са опсценим речима и предметима који изазивају женску сексуалност.
Неке земљане фигурице пронађене почетком двадесетог века у храму Деметере и Коре (четврти век пре нове ере у Пријени, у Јонији, идентификоване су са Баубоом. Ове „Баубе из Пријене“ спајају главу, стомак и жену полни орган, са гениталијама непосредно испод уста.
Извор: BAUBO, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 2, SECOND EDITION, ATTRIBUTES OF GOD • BUTLER, JOSEPH, 803-804
0 $type={blogger}:
Постави коментар