БРУНО БАУЕР

БАУЕР, БРУНО (1809–1882), левичарски хегелијански критичар Библије, хришћанства и пруског друштва. Бауер је своју каријеру започео као конзервативни (десничарски) хегелијански теолог. Његови најранији списи о Старом завету (1838) тврдили су да се хебрејска идеја о божанству различитом од стварања постепено развијала ка хришћанској доктрини о иманентности Бога и човечанства. Као хегелијанац, он је ово протумачио да значи да је коначно постало свесно себе као бесконачног. У једном есеју из 1840. он је такође тврдио да је унија реформисане и лутеранске цркве 1818. додатно потврдила хегелијанско гледиште да је пруска држава постала оличење правог духовног живота.

Постављен на факултет Универзитета у Бону 1839. године, скренуо је пажњу на Нови завет и написао оно што се данас сматра његовим најважнијим делом: Kritik der evangelischen Geschichte der Synoptiker. У њему је покушао да покаже да би библијска критика могла унапредити самосвест човечанства тако што би извлачила језгро истине у хришћанским наративима – то јест, да је људска самосвест божанска – из противречности које проистичу из историјског облика тих наратива. Он је новозаветна јеванђеља третирао као чисто људске документе и као литерарне производе стваралачке маште аутора, закључивши да она мало бележе о стварном Исусу, али много о менталитету ране цркве.

Отпуштен са факултета у Бону, огорчен се вратио у Берлин и писао нападе на хришћанство, пруску државу, па чак и на Хегела. Почео је да верује да непрестана, рационална критика, без везе са било којом политичком странком и без било каквих претпоставки, може довести до трансформације друштва. Презирући револуционарну акцију 1848., разочарао се у Пруску све до доласка Бизмарка. Иако се у каснијим радовима вратио на проблем порекла хришћанства, његови ставови су углавном игнорисани. Последње године провео је радећи у породичној продавници дувана.

Извор: BAUER, BRUNO, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 2, SECOND EDITION, ATTRIBUTES OF GOD • BUTLER, JOSEPH, 804

Фотографија Бруна Бауера, око 1870.