БЕРУРЈА

БЕРУРЈА (други век н.е.), једна од ретких познатих жена у рабинском јудаизму касне антике. Рабинска традиција каже да је била ћерка Хананије бен Терадиона и жена Меира.

У рабинским изворима Берурја се појављује неколико пута међу научницима који су поново успоставили Синедрион у галилејском граду Уша након побуне Бар Кохбе. Помиње се два пута у Тосефти (у Тосефти, Келим, Бава Метсиа 1.6 по имену и у Тосефти, Келим, Бава Камма 4.17 као ћерка Хананије бен Терадиона) и седам пута у вавилонском Талмуду.

Берурјин савремени значај лежи у њеној истакнутости као једне од јединих научница прихваћених у рабинској култури којом доминирају мушкарци. Дејвид Гудблат (1977) верује да Берурја представља пример могућности, иако прилично неуобичајене, да жена може добити формално образовање у рабинском друштву. Гудблат, међутим, тврди да се чини да су традиције које приписују рабинско учење Берурји касни извештаји који не одражавају ситуацију у римској Палестини, где се каже да је Берурја живела, већ пре ситуацију у Сасанидској Бајлонији, где су традиције формулисане током процеса талмудске компилације.

Било да је историјска или не, рабинска традиција приказује Берурју као осетљиву, али упорну фигуру. Талмуд препричава анегдоте које илуструју њену побожност, саосећање и духовитост. У једном извору она опомиње свог мужа Меира да се не љути на своје непријатеље и да се не моли за њихову смрт. Уместо тога, она предлаже, он треба да се моли да њихови греси престану и да се покају (Б.Т., Бер. 10а). Када су два њена сина умрла једне суботе, одложила је да каже свом мужу све до суботе увече када је завршио светковање суботе у миру (Мидраш Мишлеи на Прв. 31:10). Талмуд такође говори о Берурјином оштром језику. Када ју је Јосе Галилејац питао за упутства на путу, она га је исмевала што је превише разговарао са женом (Б.Т., Ерув. 53б).

Драма њеног живота достиже врхунац у такозваном инциденту у Берури. Прича коју је сачувао егзегет Раши из једанаестог века (у свом коментару за Б.Т., А.З. 18б) каже да је Берурја исмевала мизогинистичку рабинску традицију која је означавала жене као неозбиљне. Да би тестирала њену постојаност, Меир је послао једног од својих ученика да је искуша да почини прељубу. Према легенди, извршила је самоубиство након што се покорила студентским насртајима.

Извор: BERURYAH, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 2, SECOND EDITION, ATTRIBUTES OF GOD • BUTLER, JOSEPH, 843-844