БЕРТОЛЕ, АЛФРЕД (1868–1951), швајцарски протестантски теолог, проучавалац Старог завета и компаративне религије. Бертоле је рођен у Базелу, где је стекао основну и средњу школу и уписао се на универзитет да би студирао протестантску теологију. Студије је наставио на универзитетима у Стразбуру и Берлину. Његови главни предавачи били су Карл фон Орели, Бернхард Дум и Адолф фон Харнак. После две године као свештенослужитељ немачко-холандске парохије у Легхорну вратио се у Базел; ту је 1895. докторирао и 1896. постао доцент; од 1905. заузимао је катедру за Стари завет, а своје студије проширио и на историју религија. После неколико година проведених у Тибингену (1913) и Гетингену (1914–1928) постао је професор на Универзитету у Берлину, где је отишао у пензију 1936., иако је предавао до 1939. Од 1945. до смрти био је гостујући професор за историју религија на свом матичном универзитету у Базелу. Преминуо је у болници у Минстерлингену у Швајцарској.
Бертоле је именован за почасног доктора универзитета у Стразбуру и Лозани и на Faculté Libre de Théologie Protestante de Paris. Био је члан академије у Гетингену и почасни члан Америчког друштва за библијску књижевност и егзегезу. Организовао је и био генерални секретар међународног конгреса за историју религија одржаног у Базелу 1904. Године 1938. био је први историчар религија који је изабран за члана Пруског ученог друштва (Preussische Akademie der Wissenschaften). Са Герардусом ван дер Леувом и К. Јауко Блејкером био је један од иницијатора Амстердамског конгреса за историју религија 1950. године.
Бертолеова дела, сва написана на немачком, обухватају и старозаветне студије и истраживања у области компаративне религије. Међу његовим доприносима проучавању Старог завета су коментари и историја цивилизације библијског Израела. Његова старозаветна теза Die Stellung der Israeliten und Juden zu den Fremden (1896) бавила се односима Израелаца и Јевреја према страним народима. Његови бројни списи на тему „страних“ религија, углавном објављени у серији „“Sammlung gemeinverstandlicher Vorträge und Schriften aus dem Gebiet der Theologie und Religionsgeschichte“ (Тибинген), баве се темама религиозне феноменологије и посебно односа динамизма према персонализму. Ови радови доказују да је Бертоле један од оснивача феноменологије религије. Бертоле је такође био активан у подстицању рада других научника, и у уређивању многих познатих дела из историје религија.
Извор: BERTHOLET, ALFRED, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 2, SECOND EDITION, ATTRIBUTES OF GOD • BUTLER, JOSEPH, 842-843
0 $type={blogger}:
Постави коментар