Старонордијски израз берзеркер коришћен је за идентификацију одређених жестоких ратника са животињским карактеристикама. Према старонордијској литератури, посебно каснијим сагама, берзеркери су урлали попут животиња у борби и гризли своје штитове. Нису осећали ударце и имали су неприродну или натприродну снагу, која би после битке уступила место малаксалости. Најраније сведочанство о овом термину, међутим, које се јавља у песми Харалдскведи (приписује се двојици различита песника), представља лудаке као ударне трупе краља Харалда Лепокосог у бици код Хафрсфјора (крај 9. века):
8. Они [ратни бродови] били су натоварени људима и са белим штитовима са западним копљима и велшким [француским] мачевима: берзеркери су завијали, битка је за њих почела, улфхеднар [„вучје коже“] су завијали, гвожђе се тресло. 20. О опреми [служби?] берзеркера хоћу да питам, оне који једу стрвине [крви], како је онима који иду у војску, храбрим људима. 21. Они се зову улфхеднар који у борби носе окрвављене штитове; црвене се копља кад дођу у бој: тамо раде заједнички; само међу заточницима мислим да би се сакрио Мудри краљ, међу онима који гризу штитове.
У овој традицији, барем, јасно је да је постојала мала разлика између берзеркера и улфхеднара. Из тог разлога, многи научници појам берзеркер схватају као „медвеђа кошуља“, и они сматрају да се оба израза односе на промену облика на начин вукодлака и човека-медведа, или можда на животињске огртаче које су носили ратници. Други су, међутим, игнорисали овај одломак и тврдили да реч берзеркер значи „голокошуљаш“ и да се односи на недостатак оклопа берсерка. Објашњења берзерксгангра („избезумити“) укључују самоиндуковану или групну екстазу, психозу или ликантропију.
У нордијској митологији берзеркери су повезани првенствено са богом Одином. У својој Инглингасаги — еухемеризованом извештају о пореклу краљевске лозе Инглингара који представља прву сагу у његовој чувеној Хеимскрингли (око 1230.) — исландски митограф Снори Стурлусон даје експлицитан опис берзерксгангра и приписује га посебно Одиновим ратницима (гл. 6). Один је такође господар еинхерјара, мртвих ратника који насељавају Валхол, проводе дане у битци, своје вечери у гозби и пићу.
Религиозни комплекс који сугеришу ови и други подаци је комплекс екстатичног ратничког култа Одина, чије име, које потиче од протогерманског израза *woþanaz, изгледа да значи „вођа опседнутих“. Овај култ је вероватно укључивао строга правила иницијације, слична онима које је Тацит приписао Хатима (Германија 30). Одинова повезаност са еинхерјарима такође може да имплицира обожавање мртвих у оквиру овог култа. Његов централни моменат је, међутим, вероватно био неки облик верске екстазе.
Иконографски докази за овај култ укључују ливене бронзане матрице из Торслунда, Шведска, које приказују плешуће ратнике са териоморфним цртама.
Извор: BERSERKERS, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 2, SECOND EDITION, ATTRIBUTES OF GOD • BUTLER, JOSEPH, 842-843
0 $type={blogger}:
Постави коментар