БАВЕ, ВИНОБА (1895–1982), индијски друштвени и верски реформатор. Винајак Наархари Баве је био блиско повезан са Мохандасом Гандијем, који му је дао љубазни епитет Виноба (мар., „брат Вино“). У Индији је генерално познат као онај који је „стао у Гандијеве ципеле“. Као младић Баве је проучавао санскрит и хиндуистичку верску традицију у Варанасију. Овде је читао извештаје о Гандијевим патриотским говорима. Привучен Гандијевим идејама, Баве се придружио Гандију као његов ученик 1916. и убрзо постао један од његових блиских сарадника. Године 1921. Ганди је натерао Бавеа да се пресели у нови ашрам (центар за повлачење) у Варди у држави Махараштра. Овде је почео да експериментише са многим Гандијевским идејама дизајнираним да спроведу самоуправу у Индији. Његов главни циљ је био да се бави сеоском службом у корист индијских маса. Као резултат тога, постао је вешт фармер, пређа, ткач и сметлар. Многе од ових активности касније су уграђене у неколико његових планова за морално и духовно уздизање целог човечанства. Импресиониран његовом политичком и религиозном посвећеношћу, његовим духовним начином живота и вером у ненасилне методе друштвеног деловања, Ганди га је изабрао 1940. за првог сатјаграхија (оног који користи ненасилна средства да доведе противника до тачке да види истину) у знак протеста против британске владавине.
Након стицања независности Индије, Баве је изашао из сенке свог учитеља када је започео своју пад јатру („путовање пешке“) да би упознао народ Индије. Чувени покрет Бхудан („поклон земље“) настао је када је на једном таквом путовању тражио донацију земље како би је поделио међу сиромашнима без земље. Касније је осмислио програм за прикупљање педесет милиона хектара земље за беземљаше. До краја живота је неуморно радио за грам свараџ („сеоску самоуправу“) да ослободи људе од богатих и моћних. Повукао се у свој ашрам у Паунару, близу Варде, 1970. и тамо умро 1982.
УТИЦАЈИ
Бавеов утицај је био највећи у његовом промовисању Гандијевих принципа. Постао је главни експонент покрета Сарводаја („добробит свих“) и спроводио је Гандијеву ненасилну филозофију кроз низ активности познатих као „конструктивна дела“. Они су укључивали програме као што су промоција кхади („самопредене тканине“), наи талıм („ново образовање“), стри шакти („женска моћ“), заштита крава и санти сена („мировна бригада“). Он је створио Сарва Сева Сангу („друштво за служење свима“) да би извршио дело Сарводаје и служио је као његов духовни саветник. Баве је такође покренуо низ покрета повезаних са покретом за даривање земљишта како би се позабавио проблемом експлоатације фармера од стране њихових земљопоседника. Иако је кроз ове покрете настојао да оствари социоекономске реформе, за њега су они били део духовне борбе за успостављање рам раџа („краљевства Божијег“) кроз грам свараџ. У том циљу, усвојио је и промовисао Гандијев модел Сарводаје. Баве је даље узео концепт „давања“ (дан) и тражио да људи донирају свој новац, рад, интелект и живот за рад Сарводаје.
Баве је организовао сеоска већа (грам сабха) да надгледају програм развоја села. Његов циљ није био само да донесе самодовољност селима, већ и да успостави ненасилно друштво засновано на верским идеалима. Кроз конструктивне програме Сарводаје, Баве је настојао да створи моралну снагу у индијском друштву. Циљ његовог покрета није био да промовише највеће добро за највећи број, већ највеће добро за све људе. Циљ филозофије Сарводаје се може сажети на следећи начин: у друштвеном домену она заговара друштво без касти, у политици дели демократску визију моћи народа, у економији промовише веровање да је „мало лепо“, а у религији тражи толеранцију за све вере. Његов коначни циљ је промовисање мира за читаво човечанство.
Неуспех многих Бавеових планова да се остваре на крају је довео до раздора у Сарводаји. Током 1960-их Ђај Пракаш Нарајан, марксиста који је постао гандијевски активиста и сарадник Бавеа, настојао је да усмери Сарводаја покрет у другим правцима. Полемика је настала око питања да ли радници Сарводаје треба да учествују у политици како би покренули промене у индијском друштву. Разочаран Бавеовим непристрасним религиозним приступом и спорим програмом грам свараџа, Нарајан је почео да активно учествује у савременој политици. До 1970-их то је довело до озбиљног поделе унутар организације Сарва Сева Санга (радне агенције Сарводаје) и разлаза ова два гиганта Гандијевског покрета. Сукоб је довео у фокус различите идеолошке разлике које су постојале унутар покрета Сарводаја. Међутим, Бавеове присталице су наставиле да тврде да је он био покрет за „промену срца људи“ кроз моралну снагу и нестраначке савезе. Од Бавеове смрти, многи програми друштвених реформи и даље се спроводе унутар покрета Сарводаја од стране лок севака („слуге народа“) које је он инспирисао.
Извор: BHAVE, VINOBA, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 2, SECOND EDITION, ATTRIBUTES OF GOD • BUTLER, JOSEPH, 861-862
0 $type={blogger}:
Постави коментар