Ал-Акса џамија

Џамија Ал-Акса је најсветије место за муслимане у Јерусалиму и једно од најсветијих места за читав ислам. Њено порекло се односи на познати натприродни догађај у Мухамедовом животу, такозвано Ноћно путовање или Ал-Исра ва Ал-Мираџ. Једне вечери га је посетио анђео Гаврило (од кога је примао Куран). Одвео је Мухамеда до духовног коња (бурак), који га је однео у Јерусалим. Овде је срео, између осталих, Аврама, Мојсија и Исуса. У њиховом присуству упутио је молитву Алаху.

Док је био у граду, пред њега су стављене три посуде у којима су се налазиле вода, вино и млеко. Мухамед је одбио воду, знајући да ће се муслимани удавити, ако је одабере, а вино је одбио јер би то значило да ће ислам напустити прави пут. Уместо тога, изабрао је млеко, указујући да ће муслиманска заједница следити Алахову праву религију. Гаврило је потврдио његов избор. Мухамед је затим посетио рај, где се састао и разговарао са Алахом пре него што се вратио у Меку.

Верује се да су се сусрети са пророцима, молитва и испијање млека догодили на гори храма у Јерусалиму, на месту које тренутно заузима џамија Ал-Акса. Мухамедово присуство на овом месту додатно потврђује отисак копита који је његов коњ оставио у стени док је уздизао Мухамеда на небо. Поред тога, неки верују да је стена покушала да оде на небо са Мухамедом и да ју је Гаврило вратио на њено место, оставивши отисак руке на њој.

Након што је калиф Омар заузео Јерусалим 638. н.е., пажња је одмах била усмерена на Брдо храма. Прво место на којој је подигнута зграда била је стена са које се веровало да је Мухамед уздигнут на небо. Та иста стена, у центру онога што је познато као Купола на стени, такође се верује да је осовина света, место са којег је почело стварање и на коме ће последња труба, окончавајући историју какву познајемо, затрубити.

Оригиналну зграду на месту где је Мухамед клањао молитву Омар је завршио убрзо након што је посвећена Купола на стени. Затим ју је у осмом веку обновио калиф Ел-Валид.

Муслиманско присуство у Јерусалиму је полако расло, а муслимански владари су у једанаестом веку одлучили да исламизују град потискивањем хришћана. У том процесу уништено је неколико хришћанских цркава. Хришћански крсташи су заузели град 1099. године, а они муслимани који су преживели нападе продати су у ропство. Муслиманима је углавном био забрањен приступ Брду храма све до 1187. године, када је Саладин (1138–1193) поново преузео град. Јерусалим је тада остао у муслиманским рукама (осим неколико година у тринаестом веку) све до 1917. године, када су Британци преузели контролу.

Брдо храма је сада окружено зидом који претходи муслиманском присуству у граду, али у суштини означава његово најсветије подручје. Ово подручје града је забрањено за немуслимане петком и великим муслиманским празницима. Највећи сукоб је са јеврејским верницима који верују да је стена у центру Куполе на стени место где је Аврам везао Исака и спремао се да га жртвује (Постање 22). Главна хришћанска места су у близини, али изван зида.

Извор: THE ENCYCLOPEDIA OF RELIGIOUS PHENOMENA, Detroit, 2008, стр. 1-2

Џамија се налази на јужном крају Харам ал-Шарифа.