Ан Наџаф

Град Ан Наџаф у централном Ираку је место једног од најсветијих светилишта за шиитске муслимане, који чине највећи део становништва земље. Град је блиско повезан са Алијем ибн Аби Талибом (око 602–661), Мухамедовим зетом и четвртим калифом који је предводио муслиманско царство у настајању након Мухамедове смрти. Али је дошао на положај након убиства Османа 656. Али је и сам убијен 661. године.

Алијева кратка владавина довела је до изражаја снажна неслагања унутар муслиманског руководства. Неки су се залагали за породицу Мухамеда као најлегитимнијег владара у исламу, док је већина подржавала историјску еволуцију калифата под најспособнијим руководством које је на располагању. Након Алијевог убиства, они који су наставили да подржавају вођство његове породице, првенствено преко његовог сина Хусеина, појавиће се као мањинска заједница унутар ислама, позната као шиити.

Реке Тигар и Еуфрат, које се помињу у библијској књизи Постања 2:14 у вези са Рајским вртом, теку кроз Ирак. Многи су веровали да је Ирак колевка човечанства, а Ан Наџаф место сахране Адама и Ноја. Алијево стварно место сахране било је непознато, али век након његове смрти, шиитске вође су објавиле Ан Наџаф као место сахране и подигле светилиште на одређеном месту. Како је шиитска заједница сазревала, Ан Наџаф је постао једно од њених најтрајнијих места ходочашћа. Добио је нови статус у двадесетом веку када се тамо настанио ирански шиитски вођа ајатолах Хомеини и одатле усмерио своје напоре против шаха (1965–1978). Током првог Заливског рата, Ан Наџаф је постао центар отпора Садаму Хусеину, председнику Ирака од 1979. до 2003. године, а шиитска места су страдала када су владине снаге сломиле вође отпора у граду након рата.

Прославе и ходочашћа су се знатно повећали у годинама након Хусеиновог заробљавања од стране америчких снага.

Извор: THE ENCYCLOPEDIA OF RELIGIOUS PHENOMENA, Detroit, 2008, стр. 5-6

Храм Имама Алија у Наџафу је међу најсветијим местима за шиитске муслимане.