У Кини људи славе Дан заљубљених 14. фебруара, али постоје најмање три празника и културне традиције усредсређене на романтичну љубав. Фигура која повезује ове друге празнике је Старац под месецом – Јуесја Лаорен на мандаринском, или скраћено Јуелао – за кога се верује да је божански проводаџија.
У многим културама широм света, укључујући Кину, родитељи су традиционално договарали бракове своје деце, а љубав није нужно била њихова главна брига. У предмодерној Кини, ћерке су имале мало шта да кажу о својим брачним партнерима. Штавише, сматрало се да више припадају породицама својих будућих мужева него њиховим рођеним породицама. Под овим условима, неудате девојке би се молиле Старцу под месецом за срећан брак.
Девојке су могле да дају понуде код куће или да посете храм у коме је била сачувана слика Старца под месецом. Постоје и друге фигуре у кинеској митологији, као што су „Дева ткања“ и „Богиња Месеца“, које се обожавају за срећу у љубави. Али Старац под месецом је најпопуларнији бог љубави и брака. Ових дана, име Јуелао је чак постало и општи израз за „проводаџију“.
Као проучавалац кинеске религиозне историје, знам да се схватање богова може променити током времена. Ових дана, мушкарци и жене се моле Старцу под месецом да пронађу своју љубавну везу, док Бог Зец брине о поклоницима који траже истополну романсу.
Старац под месецом
Старац под месецом се први пут помиње у краткој причи из деветог века под називом „Гостионица за заруке“, где је уговарао бракове као божански службеник.
У причи, неожењени мушкарац по имену Веи Гу кренуо је пре изласка сунца да упозна проводаџију. Видео је старца како чита документ на месечини и покушао је да завири, али је открио да не може да дешифрује написано. Старац се насмејао и рекао Веи Гуу да је он божански бирократа задужен за људске бракове, а његов документ је матична књига венчаних написана оностраним писмом.
Веи Гу је тада питао о сопственим изгледима, на шта је старац одговорио да ће се Веи Гу оженити, али ће за то требати 14 година. Веи Гу је тада питао за торбу коју је старац држао. Старац је из торбе извукао црвени гајтан и објаснио да њиме везује ноге будућем пару како би их судбина спојила.
У вековима који су уследили, Старац под месецом постао је све популарнија фигура у кинеској књижевности, драми и религији. Његова статуа је била садржана у храмовима, где су неожењени људи и њихови рођаци могли да се моле и приносе понуде у нади да ће наћи парњака.
Попут других божанских бирократа задужених за људске послове, Старац под месецом ретко је централно божанство храма, али се његова икона појављује у споредним ходницима поред божанстава задужених за плодност и образовање.
Прикладно, изгледа као старац са дугом белом брадом и држи црвене конопце које везују парове једно за друго. Људи који желе да пронађу партнера често остављају црвене конце везане за гране дрвећа, понекад са кратким молитвеним текстовима причвршћеним за жице, изван светилишта Старцу под месецом.
Небеска романса
Старац под месецом се може обожавати током целе године, али он има посебне везе са два празника у традиционалном кинеском календару: двоструким седмим фестивалом и фестивалом месеца. Дан заљубљених је нови додатак постојећим кинеским празницима који славе љубав и брак.
У кинеској култури, најважнији празник за романтику је двоструки седми фестивал, који на одговарајући начин пада на седми дан седмог лунарног месеца. Овај фестивал обележава причу о звездама укрштеним љубавницима Ткаље-девице и Пастира, који живе у одвојеним сазвежђима и могу се срести само једном годишње.
Неудате девојке дају понуде Ткаљи-девици у нади да ће наћи доброг мужа, поред тога што се моле Старцу. Према тајванској традицији, на двоструком седмом фестивалу, Ткаља-девица саставља списак свих неожењених мушкараца и жена које треба дати Старцу под месецом. Старац затим упарује неожењене мушкарце и жене у свој брачни регистар, везујући им ноге како би запечатили заједничку судбину.
Фестивал средине јесени, или Фестивал месеца, 15. дана осмог лунарног месеца фокусира се на заједништво породице, али укључује и романтичне теме. Неудате девојке се традиционално моле богињи Месеца Чанг'е и божанском проводаџији Старцу под месецом за доброг мужа. Месечев фестивал се сматра рођенданом Старца под месецом, тако да храмови понекад имају посебне догађаје у његову част. Месец представља и целовитост и романтику, што га чини одговарајућим симболом за божанског проводаџију.
Чак и најважнији празник у кинеском календару, Лунарна Нова година, може бити време за обожавање Старца под месецом. Док слављеници постављају своје намере и циљеве за нову годину, они који траже љубав и брак ће се посветити слању молитве Старцу под месецом.
Зец бог
Осим Старца под месецом, још један божански проводаџија у кинеској митологији је бог Зец, који је обожаван још у 18. веку као бог љубави међу људима.
Чланови ЛГБТК+ заједнице на Тајвану оживели су обожавање овог божанства као истополног пандана Старцу под месецом. Бог Зец везује истополне парове, као што Старац под месецом везује парове супротног пола.
Истополни парови на Тајвану могу да посете храм Веи Минг Танг, који је посвећен богу Зецу, да траже трајну романтичну љубав и брак. Обожавање бога Зеца може се отвореније обављати на Тајвану, који је једино место у Азији где су истополни бракови легални. ЛГБТК+ везе су недозвољене у континенталној Кини.
Старац под месецом дуго је одржавао наду у романсу и љубав у уговореним браковима. Сада када већина људи у кинеској култури проналази своје брачне партнере, он нуди наду да ће људи моћи да пронађу свог партнера у мору могућности. Зец бог пружа исту наду за ЛГБТК+ заједницу, посебно на Тајвану.
Меган Брајсон, ванредни професор религијских студија Универзитета у Тенесију
0 $type={blogger}:
Постави коментар