Име Мартин Лутер Кинг млађи је култно у Сједињеним Државама. Председник Барак Обама говорио је о Кингу током његовог прихватања номинације за Националну конвенцију Демократске странке и у победничким говорима 2008. године:
„[Кинг] је довео Американце из сваког угла ове земље да заједно стану у тржни центар у Вашингтону, испред Линколновог меморијала... да причају о свом сну.“
Заиста, велики део Кингове заоставштине живи у оваквим задивљујућим усменим наступима. Они су га учинили глобалном фигуром.
Кингово проповедање је користило моћ језика да протумачи јеванђеље у контексту црне беде и хришћанске наде. Усмеравао је људе на животворне ресурсе и провокативно је говорио о садашњем и активном божанском интервенционисти који позива проповеднике да именују стварност на местима где обилују бол, угњетавање и занемаривање.
Другим речима, Кинг је користио пророчки глас у свом проповедању – глас пуне наде који почиње молитвом и прати људску трагедију. Заиста, најбоље од афроамеричког проповедања је тродимензионално – свештеничко је, мудро и пророчанско.
Дакле, шта је довело до успона црног проповедника и обликовало Кингов пророчки глас?
У својој књизи „Путовање и обећање афроамеричког проповедања“ говорим о историјском формирању црног проповедника. Мој рад на афроамеричком пророчком проповедању показује да су Кингови снажни позиви на правду били потомци ранијих пророчких проповеди које су процветале као последица расизма у САД.
Од ропства до Велике сеобе
Прво, погледајмо неке од друштвених, културних и политичких изазова који су изнедрили црног верског вођу, посебно оне који су преузели политичке улоге уз благослов заједнице и мимо саме цркве.
У робовском друштву, црни проповедници су играли важну улогу у заједници: деловали су као видовњаци који су тумачили значај догађаја; као пастири који позивају на јединство и солидарност; и као месијанске фигуре које изазивају прве потресе огорчености према угњетавачима.
Религиозни препород или Велико буђење 18. века донели су у Америку бренд хришћанства усредсређен на Библију – евангелизам – који је доминирао верским пејзажом почетком 19. века. Евангелисти су наглашавали „лични однос“ са Богом кроз Исуса Христа.
Овај нови покрет учинио је хришћанство доступнијим, живљим, без преоптерећења образовних захтева. Африканци су у великом броју прешли на хришћанство током пробуђења и већина су постали баптисти и методисти. Са мање образовних ограничења која су им стављена, црни проповедници су се у том периоду појавили као проповедници и учитељи, упркос свом статусу робова.
Африканци су на препород гледали као на начин да поврате неке од остатака афричке културе у чудном новом свету. Они су релативно лако уградили и усвојили верске симболе у нови културни систем.
Успон црног клирика-политичара
Упркос развоју црних проповедника и значајном друштвеном и верском напретку црнаца током овог периода препорода, реконструкција – процес обнове југа убрзо након грађанског рата – представљала је бројне изазове за беле робовласнике који су негодовали због политичког напретка тек ослобођених Африканаца.
Како су се независне црначке цркве размножавале у Реконструкцији Америке, црни службеници су проповедали својим саверницима. Неки су постали бивокацијски. Није било ван норме пронаћи пасторе који су водили сабрања недељом и радили као школски наставници и администратори током радне недеље.
Други су заузимали важне политичке функције. Укупно, 16 Афроамериканаца је служило у Конгресу САД током реконструкције. На пример, Ричард Харви Кејн из Представничког дома Јужне Каролине, који је похађао Универзитет Вилберфорс, први приватни црначки амерички универзитет, служио је у 43. и 45. конгресу и као пастор у низу афричких методистичких цркава.
Други, попут бившег роба и методистичког свештенослужитеља и просветног радника Хајрама Роаса Ревелса и Хенрија Мекнила Тарнера, деле сличне профиле. Ревелс је био проповедник који је постао први амерички афроамерички сенатор. Тарнера је председник Абрахам Линколн именовао за капелана у војсци Уније.
Како би се позабавили бројним проблемима и забринутостима црнаца у овој ери, црни проповедници су открили да конгрегације од њих очекују не само да воде богослужење, већ и да буду водећи информатор заједнице на јавном тргу.
Колевка Кинговог политичког и духовног наслеђа
Многи други догађаји су такође утицали на живот црнаца који ће касније утицати на Кингову пророчанску визију: председник Вудро Вилсон је прогласио улазак у Први светски рат 1914. године; како су 1916. године „бубарице“ опустошиле усеве, дошло је до широко распрострањене пољопривредне депресије; а затим је дошло до успона закона Џима Кроуа који је требало да законски спроведу расну сегрегацију до 1965. године.
Овакви догађаји који су као плима, у ефекту множења, довели су до највећег унутрашњег кретања људи на америчком тлу, Велике „црне” миграције. Између 1916. и 1918. године просечно 500 јужњачких миграната дневно је напуштало југ. Више од 1,5 милиона се преселило у северне заједнице између 1916. и 1940. године.
Као прекретница, Велика сеоба је донела супротна очекивања у вези са мисијом и идентитетом Афроамеричке цркве. Инфраструктура северних црначких цркава била је неспремна да се носи са узнемирујућим последицама миграције. Њена изненадност и величина преплавили су већ постојеће послове.
Огромна патња коју је донела Велика сеоба и расна мржња којој су избегли натерало је многе свештенике да дубље размисле о значењу слободе и угњетавања. Црни проповедници су одбијали да верују да су хришћанско јеванђеље и дискриминација компатибилни.
Међутим, црни проповедници су ретко мењали своје стратегије проповедања. Уместо да оснивају центре за самоусавршавање црнаца (нпр. обуку за посао, часове кућне економије и библиотеке), скоро сви јужњачки проповедници који су дошли на север наставили су да држе свештеничке проповеди које су уздизале врлине понизности, добре воље и стрпљења, као што су радили на Југу.
Постављање пророчке традиције
Троје из свештенства – од којих је једна жена – покренула су промену. Ова три пастора су била посебно инвентивна у начину на који су приступили свом задатку проповедања.
Баптистички пастор Адам К. Пауел старији, пастор Афричке методистичке епископалне цркве Сион (АМЕЗ), Флоренс С. Рендолф и епископ афричког методистичког епископа (АМЕ) Реверди К. Ренсом говорили су о људској трагедији, како у црној цркви, тако и ван ње. Они су донели посебан облик пророчког проповедања који је ујединио духовну трансформацију са друштвеном реформом и суочио се са црначком дехуманизацијом.
Незадовољство бискупа Ренсома настало је док је проповедао чикашкој „цркви са свиленим чарапама“ Бетел АМЕ – елитној цркви – која није имала жељу да дочека сиромашне и незапослене масе које су дошле на север. Напустио ју је и започео институционалну цркву и друштвено насеље, које је комбиновало богослужење и друштвене услуге.
Рендолф и Пауел су синтетизовали своје улоге проповедника и друштвених реформатора. Рендолф је у њену пророчку визију унела њене задатке проповедника, мисионара, организатора, суфражесткиње и пастора. Пауел је постао пастор у историјској Абисинској баптистичкој цркви у Харлему. У тој улози предводио је конгрегацију да оснује заједничку кућу и старачки дом како би задовољио политичке, верске и друштвене потребе црнаца.
Обликовање Кингове визије
Традиција проповедања коју су ови рани клирици обликовали имала је дубок утицај на Кингову моралну и етичку визију. Они су повезивали визију Исуса Христа како је наведено у Библији о доношењу добре вести сиромашнима, враћању вида слепима и објављивању слободе заробљеницима, са мандатом јеврејског пророка да говори истину моћнима.
Слично како је одговорено на сложене изазове које је донела Велика сеоба раног 20. века, Кинг је донео пророчанско тумачење бруталног расизма, сегрегације Џима Кроуа и сиромаштва 1950-их и 60-их година.
Заиста, Кингова пророчка визија је на крају позвала на његово мучеништво. Али кроз традицију пророчког проповедања већ добро успостављену у његово време, Кинг је приближио људе свих племена, класа и вероисповести ка формирању „Божје вољене заједнице“ – сидра љубави и наде за човечанство.
Кенијата Р. Гилберт, ванредни професор омилитике на Универзитету Хауард
ИЗВОР: https://theconversation.com/what-shaped-kings-prophetic-vision-71252
0 $type={blogger}:
Постави коментар