ВАТИКАН (РНС) — Разочарани својим искуствима у католичанству, неки Римљани се окрећу паганизму и проналазе везу са својим коренима кроз обожавање античких богова, које сматрају пријатнијим од цркве.
„Рим је пагански“, рекао је папа Фрања члановима римског свештенства током састанка иза затворених врата 14. јануара, када их је позвао да град сматрају територијом мисије. Упитан о папиним изненађујућим речима неколико недеља касније, шеф одељења за катихезу Римске бискупије, велечасни Андреа Камилини, признао је: „Рим је у исто време пагански и град папе: то је парадоксални град.”
Број практиканата католика у Италији је опао након карантина КОВИД-19 на најнижи ниво у историји. Италијански национални институт за статистику открио је да је само 19% Италијана практиковало католичанство 2022. године, у поређењу са 36% у претходних 10 година. Број људи који „никада не практикују“ своју веру се удвостручио на 31% у историјски католичкој земљи.
Док се црква бори са узроцима који стоје иза празних клупа, неки који су оставили своју католичку веру траже друге духовне излазе. Еклектична група Римљана која се окупила у близини древног Форума једног ветровитог јутра 10. фебруара окренула се Јунони, Јупитеру и Аполону да би пронашла одговоре.
„Био сам практички католик много година. Био сам катихета“, рекао је за Сервис религиозних вести Лука Фицароти, који је недавно почео да присуствује древним римским ритуалима. „Онда сам имао духовну кризу када сам се преселио са својом женом. Имао сам веома лоше искуство и морао сам да напустим своју цркву“, рекао је он.
Компјутерски програмер, Фицароти се заљубио у жену која верује у кеметску ортодоксију, засновану на древној египатској религији. „У почетку нисам могао да разумем ово, а онда када сам полако учио о паганској заједници, нашао сам начин да живим своју духовност“, рекао је.
Паганизам — иако се понекад користи као погрдна скраћеница за свакога ко не обожава аврамског бога јудаизма, ислама и хришћанства — је кровни термин који обухвата бројне верске традиције, од којих су многе политеистичке. Стари Римљани су обожавали пантеон богова, углавном Јупитера, Јунону, Аполона и Минерву, кроз ритуале и поштовања са активностима које су укључивале жртвовање животиња и обожавање у храму.
Фицароти је био међу десетак људи који су се окупили на ритуалу почетком фебруара, који је организовала Комунитас Попули Романи, заједница коју је 2013. године основала група младих ентузијаста римске историје, културе и религије.
У почетку се група фокусирала на реконструкције и историју, али се полако померила ка томе да постане званично призната верска група. Има око 20 чланова, рекла је Донатела Ертола, која се придружила групи 2015. године и сада организује састанке три или четири пута месечно на местима која су најближа првобитним храмовима широм Рима.
„Сви верујемо у богове, правимо ритуале код куће, имамо храмове побожности код куће, имамо своје свештенике и службенике“, рекла је она за РНС и додала да је ово „ниша заједница која у последње време расте“.
Комунитас није једина римска религијска организација у Риму или Италији. Групе попут Пијетас у Риму имају веће чланство, па чак и своје храмове. Према студији Центра за проучавање нових религија у Торину из 2017. године, број неопагана у Италији је порастао на више од 230.000 људи, што је повећање од 143% у последњих 10 година. У Сједињеним Државама има 1,5 милиона пагана, према истраживању Истраживачког центра Пју из 2018. године, што је значајно повећање у поређењу са 134.000 у 2001. години.
Привлачност римске религије је јасна за многе савремене Италијане, који на њу гледају као на начин да се поново повежу са својим древним коренима. Фасцинација старим Римом је такође постала светски феномен. Прошлогодишњи тренд друштвених медија открио је да запањујући и изненађујући број људи - посебно мушкараца - барем једном дневно размишља о древном Римском царству.
„Тражио сам нешто што ми монотеизам није дао“, рекао је Антони Мелони, радник на изградњи аеродрома. „У политеизму сам нашао нову снагу“, додао је.
У римској религији не постоји верски текст, што значи да се верници данас морају ослањати на оно што су писали људи тог времена. Комунитас покушава да поново створи древне ритуале, без икаквих људских или животињских жртава, наравно, користећи древне текстове.
Група се тог дана окупила да прослави Јунону Соспиту, односно Јунону Спаситељку, чији је храм некада стајао неколико корака даље, где се данас налази црква Светог Николе у оковима. Оригиналне колонаде су и даље видљиве. Обично је приказана као ратник, са копљем у руци, покривена козјим кожама и историјски се слави у фебруару, који су Римљани сматрали месецом прочишћења, када зима прелази у пролеће.
Они прате опис ритуала који је понудио Катон Старији у „De Agricultura“. Почиње приношењем локалном „роду“, или духу, након чега следи прање водом и тамјаном. Током централног дела церемоније, „Favete Linguis“, од верника се тражи да „задрже језике“ и утишају своје умове.
Усред хаоса римског саобраћаја и повременог лавежа њихове маскоте - пса Полда, који има два ока различите боје - група је узвикивала молитве на латинском. Две монахиње, обучене у црно, сумњичаво су погледавале. Носећи бели вео, служитељица Меј Рега, насмејала се са нелагодом.
Рега је била активна чланица своје цркве у Напуљу и певала је у хору, али се такође удаљила од католицизма због раскида са црквом и њеним верницима. Као археологу, воли колико је римска религија специфична и детаљна, приморавајући човека да проверава изворе, прати ритуал прецизно, без грешака и са одговарајућим цитатима.
Пажљиво је саставила цвеће, погачице и бадемово млеко — јер није могла да нађе козје млеко — за церемонију и била је изнервирана када је њен дечко и пратилац, Данијеле Пјери, прекинуо ритуал, приморавши их да почну изнова.
„Када сам је срео, рекла је, 'Ја сам паган и веган', а ја сам помислио 'Супер! Ја сам алергичан на глутен!'”, рекао је Пјери, који ради као тонски техничар. Пјери је напустио Католичку цркву након што је жупник инсистирао на томе да му причешће не може наудити иако је алергичан на глутен. Рекао је да се још увек диви Исусу: „Да се Исус молио Јупитеру, био би више кул”.
За Пјерија, римска религија је питање идентитета. „Волим овај град. Рођен сам у овом граду и желим да умрем у овом граду“, рекао је он. „Када сам почео да проучавам римску историју и ове култове, пронашао сам своје корене. Одавде ја долазим. Ово сам ја."
Смењујући се, чланови Комунитаса дали су своју личну понуду богињи. За разлику од других паганских заједница у Риму, група нема обред иницијације и сви су добродошли да се придруже. „Римска религија не говори о томе да су ово моји богови, и да нема других“, објаснио је Пјери.
Кјара Алибони, студенткиња историје, антропологије и религија из „веома католичке породице“ у Перуђи, такође је присуствовала церемонији. Рекла је да је прешла на ортодоксни кеметизам када је сазнала за старе Египћане. „Мислила сам, ако треба да следим било коју религију, онда је то ова“, рекла је она. Иако је у почетку оклевала, нашла је у Комунитасу дом добродошлице за своја уверења.
Фицароти је такође био пријатно изненађен отвореношћу ове религије у поређењу са својим искуствима у Католичкој цркви. „Приближавам се овој заједници. Налазим многе одговоре за којима сам годинама тражио“, рекао је он након што је обред завршен, а група је уживала у вину и импровизованом банкету.
„Осећам се емотивно. Дубоко сам осетио данашњи ритуал. Било је заиста прелепо“, додао је он.
Чланови групе су скупили своје ствари, не остављајући ништа осим дуготрајног мириса тамјана. Говорили су о плановима за стварање храма једног дана недалеко од Рима и о предстојећим окупљањима са другим паганским групама. Њихова вера, за коју се верује да је одавно изгубљена, још увек је веома жива, рекли су.
Камилини, како се број католика у Вечном граду смањује, мора да се суочи са стварношћу. „Време је да одустанемо од заблуде о свемоћи, евангелизације Рима и напустимо идеју да се Рим претвори у хришћански град. То више није наш циљ и никада није био“, рекао је он.
0 $type={blogger}:
Постави коментар