Већ најмање деценију, покушаји да се разуме зашто се неки млади муслимани који живе у западним земљама окрећу насиљу у име вере, постављају питања о спољној политици Запада на Блиском истоку. Многи криве спољну политику Сједињених Држава. Исламска држава користи бес и незадовољство против западне интервенције као моћно оруђе за регрутовање.
Али да ли је заиста фер кривити западну спољну политику за стање ствари на Блиском истоку?
Постоји нешто истине у аргументу да је гнев на спољну политику и ангажман Запада у арапском свету срж муслиманског беса, као и покретач радикализације међу муслиманском омладином.
„Рат против тероризма“ – фраза коју је први употребио амерички председник Џорџ В. Буш непосредно после напада 11. септембра 2001. године – вероватно је био туробни неуспех.
Америчке и британске обавештајне агенције су известиле да је инвазија на Ирак предвођена САД заправо повећала број исламистичких терориста. Веровање да је рат против тероризма био слабо прикривен покушај напада на ислам више није било ограничено на теоретичаре завере и „трагаче за истином“ 11. септембра. Уместо тога, постало је популарано међу муслиманима широм света.
Међутим, искључиво пребацивање кривице за успон глобалног и све насилнијег џихадског покрета на западну интервенцију занемарује друге кључне факторе који омогућавају да екстремизам пусти корене и шири се.
Порекло екстремизма
У својој књизи Фундаментални страх: евроцентризам и појава исламизма, др С. Сајид описује пет аргумената који објашњавају ширење онога што се обично назива исламски фундаментализам, исламизам или милитантни исламизам.
- Исламизам је одговор на неуспех арапских лидера да донесу значајне резултате свом народу.
- У недостатку могућности за политичко учешће, арапски грађани су се окренули џамијама као јавним просторима за политичке дискусије. Као резултат тога, религија је постала језик политике и политичких промена.
- Постколонијализам је такође подбацио арапску средњу класу, пошто је владајућа елита наставила да држи моћ и богатство.
- Брз економски раст у земљама Залива у настајању повећао је утицај конзервативних муслиманских влада. Истовремено, експанзија заливске економије засноване на нафти довела је до неравномерног економског развоја, на шта је одговор била све већа подршка исламизму као начину изражавања унутрашњих притужби.
- Коначно, ширење исламизма је такође последица ефеката културне ерозије и глобализације који доприносе кризи муслиманског идентитета.
Дакле, тренутно стање ствари на Блиском истоку није само резултат западне интервенције и инвазије на Ирак 2003. године предвођене САД.
Западна спољна политика у региону је без сумње утицала на садашњу ситуацију. Али услови за ширење милитантног исламизма произашли су из покушаја да се изађе на крај са унутрашњом кризом: кризом која је колико политичке природе толико и верске.
Пуњење вакуума снаге
Што се тиче политике, традиционална места моћи у арапском свету су срушена, стварајући празнину и отварајући могућности за друге арапске нације да се боре за моћ.
Са падом египатске моћи и сталним хаосом у Сирији и Ираку, заливске државе су се појавиле као економски и политички најстабилнији утицаји у региону.
Конкуренција заливских држава, посебно између Абу Дабија и Дохе, постала је једна од кључних карактеристика Блиског истока. Док Доха подржава сиријску револуцију као и Муслиманско братство у Египту, Либији и Тунису, Абу Даби се чува од приступа спољне политике који јача исламисте.
С друге стране, познато је да Катар пружа значајну финансијску помоћ насилним исламистичким групама, укључујући групе повезане са Ал Каидом. Такође је пропустио да реагује на богате грађане оптужене за финансирање терористичких организација у износу од милион долара.
Љути због подршке екстремистичким групама, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин и Саудијска Арабија повукли су своје амбасадоре из Катара у марту 2014. године.
Политичка борба за моћ такође се одиграла као борба за верски простор у арапском свету. Овде је допринела све мања улога Саудијске Арабије као традиционалног седишта верског ауторитета и знања, јер се Саудијска Арабија такође бори да задржи екстремистичке исламистичке елементе у оквиру сопственог ислама.
Успостављене су везе између вехабијског ислама који је настао у Саудијској Арабији и идеолошког оквира џихадистичког покрета. Такве оптужбе су навеле Саудијску Арабију да испита везу вехабија са џихадом, што је довело до ревизије верских програма и школских програма у краљевству.
Видети даље од 'сукоба цивилизација'
Блиски исток је сложена мешавина културе, религије, политике и историје. Наставак сарадње са арапским светом на основу погрешних претпоставки које га уредно деле на табор умереног ислама и табор екстремног ислама доводи до подједнако погрешне анализе сукоба као сукоба цивилизација.
Можда је примамљиво превише поједноставити сукоб као битку Запада против ислама, баш као што је примамљиво преувеличати његово порекло у историји западне интервенције и спољне политике.
Међутим, нијансираније анализе треба да узму у обзир и различите унутрашње факторе који су створили услове за ширење екстремистичких исламистичких идеологија пре свега. Такве анализе су неопходне да би се развило разумевање како се суочити са текућом претњом недржавног тероризма по националну и међународну безбедност.
Ен Али, ванредни професор, Одсек за друштвене науке и међународне студије, Универзитет Картин
ИЗВОР: https://theconversation.com/is-it-fair-to-blame-the-west-for-trouble-in-the-middle-east-32487
0 $type={blogger}:
Постави коментар