Сваке године шиитски муслимани обележавају смрт унука пророка Мухамеда Хусеина периодом жалости који траје укупно 50 дана.
Ашура, десети дан исламског месеца мухарема, обележава дан када је Хусеин умро.
За милионе шиита, овај период жалости кулминира ходочашћем у Карбалу у Ираку. Ово ходочашће је последњих година постало највеће окупљање људи на свету из верских разлога. Ове године Ашура ће бити обележена почевши од вечери 16. јула.
Моје истраживање се фокусира на шиитска светилишта и праксе жалости мухарема. Град Карбала, који сам двапут посетио 2013. године, налази се 100 километара југозападно од Багдада и 75 километара северно од Наџафа, другог важног шиитског светилишта у Ираку.
Историјска битка код Карбале
Карбала је место где је унук пророка Мухамеда Хусеин убијен током онога што је познато као битка код Карбале 680. године нове ере. Према шиитима, Хусеин и његови људи су страдали у овој бици на дан Ашуре.
Након смрти пророка Мухамеда 632. године, дошло је до спора око тога ко ће бити његов законити наследник. Сунити, који чине већину муслимана, верују да је Абу Бакр, Мухамедов пријатељ и таст, с правом наследио Мухамеда 632. године нове ере. Шиити верују да је Али, Мухамедов рођак и зет, требало да буде Мухамедов наследник.
После година грађанског рата, као и ратова за експанзију, арапска династија Омајада успоставила је своју власт над регионом, од Блиског истока до северне Африке од 661. до 750. године нове ере. Али било је оних који су осудили власт Омајада.
Хусеина су позвали становници Куфе, који је био гарнизонски град у близини Наџафа, да дође и поведе их у побуни против омајадског калифа у Дамаску. Омајадске снаге су прво угушиле немире у Куфи, а затим су пресреле и убиле Хусеина и његове људе у пустињским равницама Карбале.
За шиитске муслимане, Хусеин је био њихов трећи имам, светски и духовни вођа чија је директна веза са Мухамедом давала посебан статус и ауторитет.
Након Хусеинове смрти, убрзо је изграђена гробница која је привукла поклонике и добротворе. Наџаф је место где је сахрањен Хусеинов отац Али.
Ходочашће кроз историју
Током година, Хусеиново светилиште је уништено, поново изграђено, преуређено и проширено.
Ритуали жалости мухарема, било у Карбали или негде другде, коришћени су у политичке сврхе. Понекад су мухаремске праксе спонзорисали владари који су настојали да добију подршку народа. У другим временима, ритуали су се претварали у антивладине протесте. У страху од грађанских немира, неки владари су забранили или ограничили ходочашће у Карбалу.
На пример, Мутавакил, калиф из династије Абасида, која је владала огромним исламским царством од 8. до 13. века, плашио се да су ритуали распалили антирежимски жар. Он је уништио гробницу 850. године нове ере и забранио ходочашће у Карбалу.
Карбала и Наџаф добијају на значају у 16. веку оснивањем шиитске државе у Персији, данашњем Ирану, под шахом Исмаилом I. Од тада су ирачки градови светилишта привлачили све већи број ходочасника.
Многи ходочасници доносили су тела преминулих рођака због веровања да сахрањивање близу Алија или Хусеина осигурава да када покојник стане пред Бога на Судњи дан, Али или Хусеин ће се затражити Божју милост да дозволи души особе да уђе у рај.
То је довело до тога да „Вади ал-Салам“, на арапском „Долина мира“, у Наџафу постане једно од највећих светских гробља, са око 5 милиона лешева.
Превоз и сахрањивање лешева обезбедили су запослење за широке слојеве становништва у Наџафу и Карбали. Веће накнаде наплаћивале су се од оних који су желели да буду ближе Алију или Хусеину на месту сахране.
Окривљујући промет лешева као један од разлога за неколико избијања колере у Персији у 19. веку и Османском Ираку, османска влада, која је владала Ираком од 16. до почетка 20. века, настојала је да ограничи и контролише број лешева који су доношени.
Ипак, чак и под овим ограничењима, око 20.000 мртвих тела је сваке године доношено у Наџаф почетком 20. века. Данас се око 100.000 доноси на сахрану у Наџафу годишње.
Од опадања до поновног рођења
Под ауторитарним режимом ирачке странке Баас, од раних 1970-их до 2003. године, ходочашће шиита је било пажљиво праћено и ограничено.
Као и многи претходни владари, Садам Хусеин се плашио да ће ритуали бити искоришћени како би се подстакла побуна против његовог режима, да ће се ходочашће претворити у протест. Али када су Садама 2003. године збациле снаге предвођене САД, ходочашће је поново процветало.
У 2004. години, више од 2 милиона ходочасника је дошло до Карбеле, а најчешћи пут је био од Наџафа до Карбале. Од тада, ходочашће у Карбалу је чак превазишло хаџ, који годишње привуче између 2 и 3 милиона људи. У 2014. години, 17 милиона људи је наводно дошло до Карбале. До 2016. године број ходочасника је порастао на 22 милиона.
Едит Сзанто, доцент за религијске студије, Универзитет Алабама
0 $type={blogger}:
Постави коментар