Европски суд за људска права (ЕСЉП) је 13. фебруара донео одлуку којом је подржао забрану клања животиња без претходног омамљивања халал и кошер ритуалима, типичним за муслиманску и јеврејску религију, у регионима Фландрије и Валоније (Белгија).
ЕСЉП је усвојио овај став у корист законодавства о добробити животиња на овим територијама упркос чињеници да европски прописи, који захтевају да се животиње омамљују да спрече њихову патњу, сматрају верске разлоге изузетком.
Клање животиња у кланицама
Производња меса у свету подразумева клање животиња у кланицама или ван њих. Иако је тачно да смо последњих година сведоци развоја производње меса у лабораторији, овај начин производње је далеко од тога да би могао да задовољи потражњу за животињским протеинима светске популације.
Клање животиња за производњу меса је сложен процес који се састоји од неколико фаза: анте мортем преглед, омамљивање, клање, пост мортем преглед, контрола и проветравање.
Цео процес се мора одвијати у складу са добрим праксама, које се односе на хигијену процеса (обично у кланицама), ветеринарске контроле (које обезбеђују здравствену исправност меса) и начин клања.
Омамљивање, извор контроверзи
Омамљивање се састоји у губитку свести животиње пре крварења и представља основу хуманог жртвовања, јер смањује њену патњу.
Претходно је омамљивање укључено као обавеза у Уредбу Европског савета 1099/2009, од 24. септембра 2009. године, у вези са заштитом животиња у време клања. Међутим, постоје изузеци који се односе на одређене методе клања које прописују верски обреди, укључујући халал обред и кошер обред. Оба обреда се поклапају у потреби да животиња буде жива пре сечења врата како би се подстакло крварење и жртвовање животиња.
С обзиром на ову контроверзну ситуацију, појављује се фигура реверзибилног омамљивања, при чему се овај концепт схвата као омамљивање које не доводи до смрти животиње. С обзиром на ово, Фландрија и Валонија, са могућношћу доношења закона о добробити животиња, измениле су своје законе 2017. и 2018. године, налажући реверзибилно омамљивање чак и у случајевима верских обреда.
Јеврејска и муслиманска заједница довеле су у питање валидност прописа, наводећи кршење права на верску слободу, које је признато у чл. 10 Повеље о основним правима Европске уније и у чл. 9 Европске конвенције о људским правима (ЕКЉП).
Дакле, налазимо се пред сценаријем у којем долази до очигледног сукоба интереса. С једне стране, поменуто право на верску слободу, које обухвата не само право на исповедање вере, већ и на поштовање одређених њој својствених обреда. А са друге стране, обавеза да се гарантује добробит животиња, изричито поменута у чл. 13 Уговора о функционисању Европске уније.
Пресуде три суда
Постојала су три суда која су интервенисала да разреше овај сукоб: Уставни суд Белгије, Суд правде Европске уније (СПЕУ) и Европски суд за људска права. Три правосудна тела су се сложила око резултата: пропис који захтева омамљивање животиња пре њиховог жртвовања не крши право на верску слободу када је циљ да се гарантује њихово максимално благостање током процеса смрти.
Резолуција Уставног суда Белгије
Уставни суд Белгије донео је одлуку у вези са тим 2021. године након што је поднео прелиминарну одлуку Суду правде Европске уније, пошто је постојала сумња у компатибилност белгијских националних прописа са правом заједнице.
Резолуција Суда правде Европске уније
СПЕУ решава сукоб у својој пресуди од 17. децембра 2020. године са предметом C-336/19 Centraal Israëlitisch Consistorie van België. Тамо се наводи да Уредба 1099/2009 не спречава државе чланице да наметну обавезу омамљивања пре клања, што се такође примењује у случају клања прописаног верским обредима. Чак и ако је остваривање права на верску слободу на одређени начин ограничено, такво мешање би одговарало циљу од општег интереса који признаје Унија: промовисању добробити животиња.
Закључено је да мера садржана у законодавству Фландрије обезбеђује правичну равнотежу између добробити животиња и слободе јеврејских и муслиманских верника да испољавају своју веру. С једне стране, постоји научни консензус да је претходно омамљивање оптимално средство за смањење патње животиња у време клања. С друге стране, доведено у питање правило не забрањује нити омета стављање у промет производа животињског порекла од животиња закланих у складу са обредним обичајем када долазе са територије на којој је њихово добијање у складу са верским обредом легално.
Резолуција Европског суда за људска права
Незадовољне овим одлукама, муслиманске и јеврејске групе су се обратиле Европском суду за људска права, поново наводећи кршење њиховог права на верску слободу. У својој пресуди од 13. фебруара (Executief van de Moslims van België and Others v. Belgium), ЕСЉП узима аргументе СПЕУ као своје.
Међутим, постоји разлика између обе изјаве у погледу интереса који се вагају. За разлику од закона Европске уније, који изричито признаје добробит животиња као циљ од општег интереса, Европска конвенција о људским правима нема за циљ да заштити ову добробит.
ЕСЉП сада размиђља да је заштита животиња призната кроз легитимни циљ заштите „јавног морала“, схватајући да се појам морала непрестано развија и да, у данашњем друштву, добробит животиња представља етичку вредност према којој савремени демократски друштва придају све већи значај. Стога се ова вредност мора узети у обзир приликом оцењивања ограничења наметнутих спољашњем испољавању верских убеђења.
Када је сукоб интереса решен у горе наведеним условима, ове резолуције подржавају одобравање сличних прописа од стране осталих земаља Европске уније и Савета Европе. У ствари, такво законодавство већ постоји у другим државама, као што су Словенија, Финска, Шведска или Данска, које су се појавиле у поступку пред ЕСЉП у одбрану свог законодавства.
Анастасио Аргуељо Енрикез, професор сточарске производње на Универзитету Лас Палмас де Гран Канарија; Ноеми Кастро Наваро, професорка сточарске производње на Универзитету Лас Палмас де Гран Канарија; Серђо Ромео Маланда, професор кривичног права на Универзитету Лас Палмас де Гран Канарија
0 $type={blogger}:
Постави коментар