Русија тренутно разматра да скине талибане са своје листе терористичких организација, навели су званичници.
Иако коначна одлука још није донета, један од знакова њиховог све срдачнијег односа је позив за талибане на међународни економски форум који се одржава у Казању, у Русији, у мају. Кремљ је раније отварао разговоре са талибанима, а Русија је била једна од ретких земаља која је акредитовала дипломату када је та организација преузела контролу над Авганистаном.
Али политичка и економска криза у Авганистану и западне санкције Русији због рата у Украјини значе да обе стране имају нешто да добију од чвршћих односа.
Савет безбедности УН усвојио је 1999. године резолуцију 1267, у којој су талибани проглашени одговорним за „обезбеђивање уточишта и обуку за међународне терористе“. Неколико месеци касније, Владимир Путин је потписао декрет о примени резолуције УН и увођењу санкција против талибана.
Руски врховни суд је 2003. године признао талибански покрет као терористичку организацију, рекавши да је одржавао везе са илегалним оружаним снагама у Чеченији и покушао да преузме власт у Узбекистану, Таџикистану и Киргистану.
Русија је покренула регионалну иницијативу 2017. године за преговоре између владе у Кабулу и талибана као покушај да створи миротворну улогу за себе.
Ови преговори су имали за циљ да понуде решења за авганистанску кризу, а обично су вођени уз учешће Кине, Ирана, Пакистана и централноазијских република. Русија је наставила да одржава контакт са талибанима, упркос томе што их је означила као терористичку групу.
Интереси и циљеви
Откако су преузели контролу над Авганистаном, ниједна страна држава није признала талибанску владу. Нема знакова да су многи близу тога, делимично због талибанске континуиране ерозије права жена и признавања људских права уопште.
Талибани желе да се међународне санкције повуку, да заузму столицу Авганистана у УН и да се замрзнута имовина ослободи, што ће помоћи економском развоју земље.
Авганистан би требало да има економску корист од развоја важног трговинског коридора Лапис-Лазули који повезује Авганистан са Истанбулом и Европом, и железничке линије Узбекистан–Авганистан–Пакистан, ако међународне санкције буду повучене. Скидање Русије талибана са њихове терористичке листе био би први корак ка међународном признању за садашњу авганистанску владу.
Економија Авганистана је у кризи, што је један од разлога зашто талибани можда желе да развију своје односе са Русијом.Русија такође има користи од сарадње са талибанима. Има за циљ да се представи као пружалац безбедности у региону, посебно у поређењу са неуспехом САД да створи стабилност у Авганистану. Москва сматра централну Азију зоном историјског интереса (Совјетски Савез је био умешан у оружани сукоб унутар Авганистана од 1979-89).
Такође је забринут због стабилности региона, трговине дрогом и претњи исламистичког тероризма, посебно након недавног напада Исис-Х на Крокус Сити Хол у Москви.
За повећање свог геоекономског и геополитичког присуства у региону, Русија може да искористи савезе које је већ изградила – Организацију уговора о колективној безбедности (војни савез са Јерменијом, Белорусијом, Казахстаном, Киргистаном и Таџикистаном, формиран 2002. године) и Евроазијски економски савез (економска унија пет постсовјетских држава). Спољнополитички план Русије за 2023. годину помиње изгледе за интеграцију Авганистана у „евроазијски простор сарадње“.
Изградња односа Русије
Све већа сарадња између талибана и Русије има импликације у смислу текућег ривалства између Русије и запада. Од почетка рата у Украјини, Москва је покушавала да придобије друге нације да подрже њен стратешки став о томе зашто се рат дешава.
Ова верзија историје и политике позиционира Русију као заштитника традиционалних религија и вредности и ставља је међу главне светске цивилизације, супротстављајући је „безбожном“ западу. Такође детаљно описује право цивилизација да постоје и развијају се у оквиру сопствених вредности, нешто што би требало да се допадне талибанима, а што Русија представља као контраст западу.
Путин је 2022. рекао :
Права демократија у мултиполарном свету се првенствено односи на способност […] сваке цивилизације да следи свој пут и организује сопствени друштвено-политички систем. Ако Сједињене Државе или земље ЕУ уживају ово право, онда то право свакако имају и земље Азије, исламске државе, монархије Персијског залива […].
Ове идеје су популарне у муслиманском свету јер обећавају алтернативни незападни поредак и признају исламске вредности као једнаке и фундаменталне, без потребе да се прилагоде западним тумачењима исправног и лошег.
Потенцијално зближавање са талибанима је знак посебно за исламски свет, да је Русија, за разлику од САД, савезник који се неће мешати у унутрашње ствари друге земље нити диктира њене вредности.
Економски и политички, талибани треба да сарађују са Москвом, али то не значи да талибани верују руским званичницима и њиховој званичној линији, или да су заборавили совјетску војну кампању у Авганистану. За сада је изузетно корисно имати Москву као савезника.
Интигам Мамедов, постдокторски истраживач из друштвених наука, Универзитет Нортумбрија, Њукасл
0 $type={blogger}:
Постави коментар