БЕЛИЗЕ. Извештај о међународној верској слободи за 2023.

РЕЗИМЕ

Устав предвиђа слободу вероисповести, слободу промене вере или уверења и слободу изражавања вере или уверења у богослужењу, учењу, пракси и обредима. Устав забрањује дискриминацију на основу вере. Методистички бискуп Алвин Мозес Бенгуче служи као именовани сенатор са уставним мандатом да представља све верске групе у Народној скупштини. Савет цркава Белизеа и Удружење евангеличких цркава Белизеа служе као део Народне уставне комисије коју је успоставила влада.

Савет цркава Белизеа је у марту изразио забринутост због усвајања новог закона у априлу који се односи на невладине и непрофитне организације, наводећи да ће третирати верске организације као предузећа и самим тим ометати хуманитарни рад верских група. У јануару је министар за јавне службе, уставну и политичку реформу и верска питања Хенри Чарлс Ашер учествовао на годишњем скупу муслиманске заједнице ахмедија, где је истакао важност јединства, разумевања и мира. У децембру, министар Ашер је у име владе потписао споразум са велечасним Бенгучеом, који представља хришћанске групе, потврђујући партнерство између владе и хришћанских група и подржавајући њихове заједничке вредности верске слободе и слободе савести. Представници других религија су консултовани, али нису учествовали у договору.

Према оцу детета коме 2022. године није било дозвољено да се упише ни у евангелистичку протестантску ни у основну школу адвентиста седмог дана због својих дредова, једина очева алтернатива била је да упише своје дете у неконфесионалну школу током године. Отац је рекао да су он и његова породица практиковали растафаријанство и да су дредови његовог сина били у складу са њиховим верским уверењима. Према члановима муслиманске заједнице ахмедија, они су и даље уживали друштвено прихватање, али не и од припадника других муслиманских заједница, који нису признавали муслиманску заједницу ахмедија.


ОДЕЉАК I

Религијска демографија

Влада САД процењује популацију на 410.000 (средином 2023.). Према последњем попису из 2010. године, римокатолици су највећа верска група, чинећи 40% становништва. Протестанти чине 32%, укључујући пентикосталце (8%), адвентисте (5%), англиканце (5%), меноните (4%), баптисте (4%), методисте (3%), Цркву Назарећанин (3%), и Војска спаса. Поред тога, мали број презвитеријанаца и присталица кинеске хришћанске мисије живи у земљи. Такође има око 5.500 чланова Цркве Христове. Јеховини сведоци чине 2% становништва, док друге верске групе, укључујући чланове Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, будисте, хиндуисте, муслимане, растафаријанце, бахаије и Сока Гакаи, заједно са следбеницима староседелачке религије, заједно чине 11%. Отприлике 15% становништва није повезано са једном од ових верских организација.

Ниједна верска група није већина ни у једном од шест округа у земљи. Католици живе широм земље. Менонити и пентикосталци живе углавном у руралним областима округа Кајо, Стан Крик и Оранџ Волк.

Попис из 2010. године наводи 577 сунитских и шиитских муслимана у земљи. Ова статистика не укључује Ахмадија муслиманску џематску групу, која, према њеним вођама, броји око 200. Јеврејска заједница има мање од 50 чланова. Неки чланови староседелачких група, укључујући Маје и Гарифуне, практикују традиционалне народне верске ритуале.


ОДЕЉАК II

Статус државног поштовања верске слободе

ПРАВНИ ОКВИР

Преамбула устава признаје „превласт Бога“. Устав предвиђа слободу вероисповести, слободу промене вере или уверења и слободу изражавања вере или уверења у богослужењу, учењу, пракси и обредима. Такође обезбеђује слободу, било сам или у заједници са другима, да се манифестује и пропагира нечија религија или уверење у обожавању, учењу, пракси и обредима. Устав забрањује дискриминацију на основу вере. У њему се наводи да нико не може бити приморан да положи заклетву супротно својој вери или уверењу. Устав такође предвиђа да верске групе могу оснивати образовне установе и каже да „ниједна таква заједница не сме бити спречена да пружа верску наставу за лица те заједнице“. Закон који се ретко примењује ограничава говор који се сматра „богохулним или непристојним“.

По закону, Савет цркава Белизеа и Удружење евангеличких цркава Белизеа се смењују у именовању сенатора уз сагласност генералног гувернера. Савет цркава Белизеа укључује Англиканску, Католичку, Методистичку и Презвитеријанску цркву, као и Војску спаса, Кинеску хришћанску мисију, Адвентисте седмог дана и Удружење младих жена хришћана. Удружење евангеличких цркава Белизеа укључује евангелистичке протестантске групе, Цркву Христову и Цркву Божјег сабора, али искључује Национално евангеличко удружење Белизеа.

По закону, сенатор даје савете о јавној политици која утиче на политичке позиције верских група. Ово сенаторско место ставља политичке интересе верских вођа у ранг са три друга сенатора, који су именовани да представљају синдикате, пословну заједницу и заједницу невладиних организација. Методистички бискуп Бенгуче тренутно служи као именовани сенатор са уставним мандатом да представља све верске групе у Народној скупштини. Савет цркава Белизеа и Удружење евангеличких цркава Белизеа служе као део Народне уставне комисије коју је успоставила влада.

Закон захтева од свих верских група да се региструју у званичном регистру предузећа у Министарству правобранилаштва на исти начин на који би се регистровала предузећа. Регистрација омогућава верској организацији да легално делује у земљи; добије државно признање; преговара, тужи и буде тужена; сопствену имовину; запосли раднике; и позајми или даје на позајмицу новац. Постоји једнократна такса за регистрацију од 295 белиских долара (150 УСД) и годишња накнада од 5 белиских долара (3 УСД). Услови за регистрацију укључују меморандум о оснивању са владом који описује циљ и мисију групе, статут и писмо Централне банке ако организација има стране финансијске сараднике. Влада може да затвори објекте група које се не региструју.

Влада не наплаћује порез на имовину на цркве или друге богомоље. Друге зграде у власништву верских група које се редовно користе, као што су резиденције свештенства, нису ослобођене пореза. Верске организације такође могу да буду у партнерству са државом како би управљале школама, болницама и другим добротворним организацијама и, у зависности од доступности финансијских средстава, добијале финансијску помоћ од владе за подршку овим активностима. Цркве могу да поднесу захтев за статус НВО, што их чини ослобођеним плаћања пореза на приход, пореза на пословање и било ког другог пореза или дажбина које наплаћује влада. Цркве немају право на готовинске субвенције (грантове) које обезбеђује влада.

Наставни план и програм јавних школа захтева од свих школа да спроводе недељне неденоминационе часове „духовности“ који укључују морал и вредности. Школе верских група које подржава влада могу да држе лекције о светским религијама за ученике од вртића до средње школе као део наставног плана и програма друштвених наука. Ове школе које воде верске групе такође нуде одвојене часове веронауке који су специфични за њихову веру, поред обавезних курсева. Иако не постоји званично правило које регулише могућност ученика да одустане од било којег од ових часова, родитељи могу одлучити да их њихова деца неће похађати. Устав забрањује било којој образовној установи да обавезује дете да присуствује било којој верској церемонији или обреду.

Због недовољних владиних средстава и споразума о независности, Цркве управљају са владом са око 60% основних школа, 40% средњих школа и 50% факултета. Религијске групе које управљају образовним институцијама су католичке, англиканске, методистичке, адвентистичке, баптистичке, назаретске, војске спаса, евангеличке протестантске, презвитеријанске, муслиманске, пентикосталне и менонитске заједнице. Школе рутински обележавају хришћанске и друге верске празнике по сопственом нахођењу. Нехришћанске верске групе воде неколико школа, као што је основна школа муслиманске заједнице у граду Белизе. Скоро све школе, јавне и приватне, морају да уграде национални образовни програм и да се придржавају владиних прописа под надзором Министарства просвете. Неке менонитске заједнице воде основне школе у ​​својим селима, које су независне од надзора Министарства просвете и засноване на менонитским верским учењима. Само неке од ових школа су усклађене са националним образовним програмом за математику, науку и друштвене науке.

Закон гарантује поштовање верских уверења затвореника, а затвореници могу учествовати у верским активностима у једином затвору у земљи. Верски поглавари могу захтевати коришћење капеле унутар објекта и нудити верске службе затвореницима. Закон забрањује непотребан рад затвореницима недељом и другим великим хришћанским празницима (Божић и Велики петак) и затвореницима који су евидентирани као припадници других религија на њихове признате дане верских обреда. Закон дозвољава да се затвореницима дају верски списи и друге књиге верских обреда.

За улазак у земљу и прозелитизам, страним верским радницима је потребна виза за више улазака која кошта 100 белиских долара (50 долара) и важи годину дана. Подносиоци захтева такође морају да купе дозволу верског радника која кошта 50 белиских долара (25 долара) и може се обновити годишње. Захтеви за визу захтевају информације о намераваној дужини боравка подносиоца захтева, локацији службе, доступности средстава за њихову активност и специфичној сврси. Припадници свих верских група имају право на добијање визе. Иако група не мора да буде локално регистрована, препорука локално регистроване верске групе даје већи кредибилитет захтеву за визу, према локалним властима.

Земља је потписница Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

ВЛАДИНЕ ПРАКСЕ

У марту, Савет цркава Белизеа је изразио забринутост због усвајања у априлу Закона о невладиним организацијама – непрофитним организацијама (НВО-НПО) који је успостављен у оквиру усаглашености владе са међународним стандардима за борбу против прања новца и за борбу против финансирања тероризма. Савет цркава Белизеа је нагласио да ће нови закон третирати верске организације као предузећа и ометати хуманитарни рад верских група. У априлу, након консултација између владе, цркава и невладиних организација, влада је усвојила закон; међутим, није одобрио изузетак за НВО или верске организације.

Извршни представници Савета цркава Белизеа рекли су да Савет цркава Белизеа има резерве у погледу предложеног закона о једнаким могућностима, који би дискриминацију учинио злочином. Без обзира на њихове резерве, укључујући проширење дефиниције рода како би се препознали истополни партнери и оно што чини породицу, они су рекли да су склони партнерству са владом како би заштитили обесправљене заједнице, укључујући жене, мигранте, жртве насиља и особе са инвалидитетом. До краја године, предлог закона није упућен Скупштини на разматрање.

Представници Савета цркава Белизеа изразили су забринутост цркава чланица због ванредног стања које је увела влада са циљем сузбијања криминала у вези са бандама, наводећи: „То није решење“. Уместо тога, Савет цркава Белизеа је предложио партнерство између владе и приватног сектора, које би укључивало цркве, како би се пронашла решења за решавање основних узрока криминала, посебно у областима које су оптерећене бандама. Сенатор Бенгуче је наставио да позива на већи фискални надзор јавних фондова. Рекао је: „У духу демократије и доброг управљања, влада треба да буде одговорна својим грађанима и социјалним партнерима.“ Влада није одговорила на овај предлог до краја године.

У септембру, медији су известили да је Савет цркава Белизеа забринут због тога што је влада организовала параду за Дан државности у недељу, традиционалног дана богослужења за већину хришћана у земљи. Сенатор Бенгуче је изјавио да је влада планирала прославу без консултација са црквама. У званичној изјави, министар Ашер је подржао Националну екуменску службу наглашавајући то као „значајан догађај у верском календару Белизеа, који окупља људе различитих вера и порекла како би прославили јединство, мир и заједничке вредности“.

Према Савету цркава Белизеа, током године, руководство верских група које води јавне школе спроводило је и подржавало програме помоћи сиромаштву преко Удружења родитеља и наставника. Савет цркава Белизеа је саопштио да је учествовало само неколико школа и затражио је од Министарства просвете да подржи формирање додатних Удружења родитеља и наставника у школама којима су били потребни.

Током године, представници Савета цркава Белизеа су изразили забринутост због, како су рекли, ограничене подршке владе нерегуларним мигрантима у пружању услуга које укључују здравствене услуге, програм оставе за храну и смештај за запошљавање. Савет цркава Белизеа је, међутим, похвалио владин програм амнестије, који је хиљадама нерегуларних миграната понудио пут да регулишу свој статус у земљи и тако се квалификују за свеукупне владине услуге и омогућио им пут до натурализације.

Према речима затворских званичника, власти су дозволиле затвореницима да комуницирају са верским службеницима путем поште и да добијају савете од духовних вођа, укључујући муслиманску заједницу ахмедија.

Одбрамбене снаге Белизеа наставиле су да држе неконфесионалног капелана и доделиле су простор у војним објектима земље за верске обреде. Уз претходну сагласност Одбрамбених снага Белизеа, свака верска група може користити простор за богослужење.

У јануару, министар за јавне службе, уставну и политичку реформу и верска питања Ашер је учествовао на годишњем скупу муслиманске заједнице ахмедија у граду Белизе. Говорећи на догађају, Ашер је рекао да је догађај „важан у време када постоји толико подела и сукоба у свету“, и нагласио важност јединства, разумевања и мира.

У априлу је сенатор Бенгуче подвукао „слободе које уживају у Белизеу да се практикује вера и живи у хармонији међу другима који имају различите верске ставове“.

Министар за јавне службе, уставна и политичка питања и верска питања Ашер је 20. децембра потписао споразум у име владе са велечасним Бенгучеом као представником хришћанских група. Према наводима владе, представници будистичке, хиндуистичке, муслиманске и растафаријанске заједнице консултовани су у вези са споразумом, али нису учествовали. Споразум, први такве врсте, потврђује партнерство између владе и хришћанских група и подржава заједничке вредности људских права, укључујући верску слободу и слободу савести. Потписници споразума обећали су да ће осигурати да земља никада неће постати „теократија или атеистичко хуманистичко друштво“ и да ће признати „превласт Бога“ како је садржано у уставу.


ОДЕЉАК III

Статус друштвеног поштовања верске слободе

Према речима Кевина Поларда, оца петогодишњег детета коме школске власти 2022. године нису дозволиле да се упише ни у евангелистичку протестантску ни у адвентистичку основну школу због дредова, морао је да упише своје дете у неконфесионалну школу током године. Полард је рекао да су он и његова породица практиковали растафаријанство и да су дредови његовог сина били у складу са њиховим верским уверењима.

Међуверска капеланска служба Белизеа, која укључује представнике методистичке, католичке, англиканске, презвитеријанске, пентикосталне цркве, Војске спаса, Кинеске хришћанске мисије и муслиманске и бахајске верске вође, наставила је са посетама болницама, дечјим домовима, и склоништима за бескућнике.

Према Управи за радиодифузију Белизеа, у земљи је радило 15 регистрованих радио станица заснованих на религији. Управа за радиодифузију Белизеа саопштила је да су евангеличке протестантске групе наставиле да поседују и управљају већином станица. Остале станице су водиле католичке, менонитске и пентикосталне групе.

Фондација Колбе инспирисана Католичком црквом наставила је да управља Централним затвором у Белизеу, јединим затвором у земљи, са фокусом на рехабилитацију затвореника. Пружала је подршку свим вероисповестима унутар затвореничке популације, под условом доступности одговарајућег капелана. Према Савету цркава Белизеа, фондација је наставила да поштује ограничења у исхрани за затворенике различите верске припадности.

Према ахмедија муслиманима, они су и даље уживали друштвено прихватање, али не и од припадника других муслиманских заједница, који нису признавали муслиманску заједницу ахмедија. Они су такође навели да приватне компаније и даље нерадо одобравају одсуство или простор за молитве петком.


ИЗВОР: https://www.state.gov/reports/2023-report-on-international-religious-freedom/belize/

0 $type={blogger}:

Постави коментар