НАПОМЕНА: Ставови изнети у овом извештају припадају влади САД и уредник блога се не слаже са некима од њих.
РЕЗИМЕ
Устави Босне и Херцеговине (БиХ) и сваког од два ентитета у земљи – Федерације БиХ (Федерације) и Републике Српске (РС) – предвиђају слободу верског мишљења и практиковања, забрањују верску дискриминацију и дозвољавају регистрованим верским организацијама да раде слободно. Федерација и РС се помињу као 'ентитет'. Самоуправни Брчко Дистрикт следи национални закон о верским слободама. Устав земље резервише све позиције у трочланом Председништву и једном дому парламента за припаднике три главне етничке групе, познате као „конститутивни народи“ – Бошњаци, Хрвати и Срби – који су претежно муслимани, римокатолици и српски православци. Јевреји и припадници других мањинских група нису у могућности да служе на тим позицијама. Устав Федерације проглашава веру “виталним националним интересом” конститутивних народа. Уставом РС Српска православна црква (СПЦ) је „Црква српског народа и других народа православне вероисповести“.
Званичници су у августу позвали Ејуба Туцаковића на саслушање као осумњиченог у кривичном поступку за скидање службеног печата који је спречавао приступ Рабрани џамији у општини Неум. Локалне власти, које су дуго одбијале да дозволе проширење џамије, запечатиле су је након што су радови обављени без дозволе. Комисија Исламске заједнице за слободу вероисповести је у годишњем извештају навела да је Влада РС наставила да користи православне симболе и иконографију у јавним институцијама, укључујући школе, и да су многе школе и локалне самоуправе наставиле да обележавају верске празнике и крсне славе, показујући наклоност према СПЦ. Званични верски представници муслимана у земљи (Исламска заједница) коментарисали су оно што виде као антимуслиманску реторику председника РС Милорада Додика. У оквиру Председништва током године није било помака у закључивању споразума између државе и Исламске заједнице сачињеног 2015. године. Лидери четири традиционалне верске заједнице наставили су да наводе да је недостатак националног закона о реституцији, како за верске заједнице тако и за приватне грађане, ометао напоре верских заједница да реше потраживања имовине одузете под комунистичком влашћу од 1946. до 1965. године. Према владиним званичницима, влада није применила кључне одредбе закона о вери како је то захтевано у складу са прописима за спровођење закона о верским слободама из 2019. године. Влада поново није предузела кораке да следи пресуду Европског суда за људска права из 2009. године који је препоручио земљи да измени свој устав како би се омогућило припадницима мањинских група, укључујући Јевреје и Роме, да се кандидују за Председништво и Дом народа, горњи дом националног парламента.
Према муслиманској, католичкој и српској православној верској заједници, власти су наставиле да их дискриминишу у регионима у којима те групе чине верске мањине, укључујући кроз селективно спровођење њихових права у погледу приступа образовању, укључивања језика, запошљавања, здравствене заштите и других социјалних служби. Упркос пресуди Уставног суда из 2015. године да је прослава 9. јануара као „Дана Републике Српске“ неуставна, званичници РС су наставили да организују званичне свечаности око овог дана. Градско веће Мостара променило је 9. маја називе на ознакама шест улица у Мостару које су добиле имена по појединцима који су били припадници усташа из Другог светског рата, хрватске фашистичке, ултранационалистичке организације која је била у савезу с нацистима током Другог светског рата.
Међурелигијско веће у БиХ је током године забележило четири инцидента верске нетрпељивости и мржње према верским службеницима и верницима и осам случајева вандализма на верским објектима и гробљима. Међурелигијско веће у БиХ је поново навело да верује да је стварни број оваквих верски мотивисаних инцидената много већи, али да се припадници верских група плаше да их пријаве. Према извештајима медија, један инцидент укључивао је вандализам у јуну у џамији и приватним кућама у месту Шуманци. У 2022. години, према свом најновијем извештају, Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) пријавила је већи број, укључујући 23 инцидента усмерена на муслимане, 17 на католике, 16 на православне хришћане и један на Јевреје. Повећан број инцидената у односу на 2021. годину, који су сви пријављени полицији, укључивао је вандализам на верским објектима, скрнављење гробља, претње верницима и званичницима, укључујући муслиманке због ношења препознатљиве одеће, и ометање верских обреда. Неке верске службе су наводно наставиле да се користе за подршку активности радикалних покрета, попут Равногорског покрета и његовог годишњег окупљања у Вишеграду. Навијачи српског фудбалског клуба Црвена звезда прославили су 9. јануара годишњицу незаконитог проглашења Републике Српске 1992. године (противуставну декларацију која није међународно или правно призната) уз ломачу на Вишеградском мосту Мехмеда паше Соколовића на месту где су Срби убили многе муслимане Бошњаке. Дана 26. јануара, СПЦ се повукла из Међурелигијског већа у БиХ, окривљујући недавне етничке тензије које, према СПЦ, Међурелигијско веће у БиХ није адекватно осудио. Према писању локалних медија, током локалне фудбалске утакмице у Зеници 2. новембра, група од око 200 навијача фудбалског клуба Челик подигла је велике транспаренте на којима су антисемитски вређали потпредседника мостарског Хрватског спортског клуба Зрињски, Израелца Амира Гроса Кабирија, „Не заслужујеш титуле и прва места, кад си јеврејска курва.“
ОДЕЉАК I
Религијска демографија
Влада САД процењује укупан број становника на 3,8 милиона (средином 2023.). У 2022. години, УН су процениле популацију на нижу цифру од 3,2 милиона. Анкета владе БиХ о радној снази из 2018. године процењује да је становништво на или близу 2,7 милиона. Према попису становништва из 2013. године (последњи), муслимани сунити чине приближно 51% становништва, српски православци 31%, римокатолици 15%, а остали, укључујући протестанте и Јевреје, 3%.
Постоји јака корелација између етничке припадности и вере: етнички Срби су првенствено повезани са СПЦ, етнички Хрвати са Католичком црквом, а Бошњаци су претежно муслимани. Јеврејска заједница у БиХ процењује да има око 500 чланова који се изјашњавају као Јевреји и додатних око 800 чланова са најмање једним јеврејским родитељем. Већина јеврејске заједнице у земљи живи у Сарајеву. Већина Срба православаца живи у РС, а већина муслимана и католика у Федерацији. Протестантске и већина других малих верских заједница имају највећи број присталица у Сарајеву и Бањој Луци.
ОДЕЉАК II
Статус државног поштовања верске слободе
Правни оквир
Анекс IV Дејтонског мировног споразума, који служи као устав земље, предвиђа слободу мисли, савести и вероисповести. Њиме је прописано да никоме не може бити одузето држављанство по основу вере и да сви људи уживају иста права и слободе без дискриминације у погледу вероисповести.
Ентитетски устав Федерације наводи да сви појединци имају слободу вероисповести, укључујући јавну и приватну веру, и слободу од дискриминације на основу религије или вероисповедања. Ентитетски устав посебно дефинише веру као витални национални интерес конститутивних народа.
Ентитетски устав РС утврђује СПЦ као „Цркву српског народа и других народа православне вероисповести“. Њиме се обезбеђују једнаке слободе, права и дужности за све грађане без обзира на вероисповест и забрањује свако изазивање верске мржње или нетрпељивости. Њиме се наводи да су верске заједнице једнаке пред законом и слободне да управљају својим верским пословима и одржавају верске службе, отварају верске школе и спроводе верску наставу у свим школама, обављају комерцијалну делатност, примају поклоне, оснивају и управљају задужбинама у складу са законом.
Закон забрањује дискриминацију по било којој основи, укључујући веру или уверење.
Самоуправни Брчко Дистрикт слиједи национални закон о вери.
Национални закон о вери предвиђа слободу савести и даје правни статус „црквама и верским заједницама“. Да би стекле званичан статус признате верске заједнице, верске групе се морају регистровати. Устави БиХ, ентитета Федерације и ентитета РС наводе да је регистрованим верским организацијама дозвољено слободно деловање.
Регистрација даје бројна права верским заједницама која нису доступна онима које се не региструју, укључујући и право на вођење заједничких акција као што су добротворни рад, прикупљање средстава, изградња и поседовање богомоља. Закон о вери наводи да су цркве и верске заједнице репрезентативне институције и организације верника, основане у складу са сопственим прописима, учењем, веровањима, традицијом и обичајима. Закон признаје правни статус четири „традиционалне“ верске заједнице: Исламске заједнице (представничка организација муслиманске заједнице у земљи), СПЦ, Католичке цркве и Јеврејске заједнице. Свака група функционише у складу са сопственим формалним или неформалним принципима управљања, укључујући именовање особа на челу на различитим нивоима и унутар различитих јурисдикција које званично говоре у име групе. Министарство правде води јединствени регистар свих верских заједница, а Министарство за људска права и избеглице је надлежно за документовање кршења верских слобода. Закон захтева од Министарства за људска права и избеглице да од свих државних, ентитетских, кантоналних и општинских власти захтева додатне информације како би одговорили на пријаве кршења. Ти органи тада морају да поднесу извештај о спроведеним активностима у року од седам дана.
Према закону, свака група од 300 или више пунолетних грађана може поднети захтев за регистрацију нове верске заједнице (дефинисане као нехришћанске) или цркве путем писменог захтева Министарству правде. Услови за регистрацију обухватају пријаву са приложеним верским статутима који дефинишу начин обављања верске праксе и петицију за оснивање са потписима најмање 30 оснивача. Министарство мора да донесе решење у року од 30 дана од пријема пријаве. Законом је предвиђено да министарство може одбити пријаву ако закључи да садржај и начин богослужења може бити „супротан правном поретку, јавном моралу или штети животу и здрављу или другим правима и слободама верника и грађана“. Група се може жалити на негативну одлуку Већу министара на националном нивоу. Закон дозвољава регистрованим верским заједницама да оснивају сопствене подорганизације, које могу да раде без ограничења.
Закон наводи да се не може оснивати нова црква или верска заједница под истим или сличним називом као постојећа црква или верска заједница. Закон такође каже да нико не сме да користи симболе, обележја или атрибуте цркве или верске заједнице без њеног пристанка.
Нерегистроване верске групе се могу окупљати да би практиковале своју веру, али немају правни статус и не могу се представљати као верска заједница.
Поред регистрованих цркава и верских заједница, постоје образовне, добротворне и друге институције, познате као „правни субјекти“, које припадају овим заједницама, али су уписане као посебна правна лица у регистар Министарства правде. Исламска заједница има 121 правни субјект, Католичка црква 404, Православна црква 550, Јеврејска заједница 8, а остале цркве и верске заједнице и савези (првенствено протестантске групе) имају 50.
Одлуком Високог судског и тужилачког савета из 2015. године, запосленима у правосудним институцијама забрањено је ношење било каквог облика верских обележја на радном месту, укључујући и мараме, и забрањено им је да отворено практикују веру на послу, на пример, молитвом или прозелитизмом.
Влада признаје Исламску заједницу као једину, врховну институционалну верску власт за све муслимане у земљи, укључујући имигранте и избеглице, као и за Бошњаке и друге муслиманске држављане који живе ван земље који прихватају ауторитет Исламске заједнице. Према закону, ниједна исламска група не може се регистровати у Министарству правде или отворити џамију без дозволе Исламске заједнице.
Закон о вери наводи да цркве и верске заједнице морају да плаћају порезе и доприносе на зараде својих запослених (пензијско, здравствено и инвалидско осигурање). Не постоји јединствен систем обезбеђивања пензија и здравствених бенефиција за верске службенике, јер Федерација и РС сами управљају својим системима. У Федерацији, свих 10 кантона генерално укључује верске службенике у своје системе здравственог осигурања, али системи се разликују од кантона до кантона. На пример, Кантон Сарајево не укључује верске раднике у свој систем здравственог осигурања, али такво осигурање нуди верским службеницима под повољнијим условима од оних који су доступни другим грађанима. У РС се обезбјеђују пензије и инвалидско осигурање верским радницима СПЦ који тамо живе.
Кривични закони све три административне јединице у земљи (национални ниво и сваки од два ентитета) регулишу злочине из мржње. Одредбе ових закона дефинишу злочине из мржње као свако кривично дело почињено због верског уверења или разних других фактора. Кривични закони такође предвиђају да се ови мотиви сматрају отежавајућим околностима кривичног дела осим ако сам закон не предвиђа строже казне.
Према Закону о вери, Оквирном националном закону о основном и средњем образовању, те законима РС и сваког од 10 кантона Федерације, сваки грађанин има право на веронауку, у складу са правом родитеља на веронауку за своју децу у државним школама и предшколским установама. Верска настава је изборни школски предмет, али када ученик одабере наставни план и програм веронауке у раном разреду, тај ученик мора да настави са верском наставом до матуре. Родитељи се могу одлучити за курс етике уместо часова веронауке. Ако школа не нуди курс етике, ученици могу једноставно да одустану од веронауке. Верске заједнице обучавају и акредитују одговарајуће наставнике веронауке, које бирају и запошљавају поједине школе. Исламска заједница, СПЦ и Католичка црква развијају и одржавају верске наставне планове и програме широм земље, које затим формално одобравају релевантна кантонална и ентитетска министарства образовања.
У пет кантона у Федерацији са бошњачком већином, основне и средње школе нуде исламску веронауку као курс два пута седмично, осим у Кантону Сарајево, где се курс нуди једном седмично. У кантонима са хрватском већином, хрватски ученици у основним и средњим школама могу похађати изборни курс католичке веронауке два пута седмично или похађати курс етике. У Кантону Сарајево Министарство образовања нуди православну, протестантску, исламску и католичку веронауку. Министарство просвете РС нуди изборну православну веронауку у основним и средњим школама. У ентитетима РС и Федерације, као и Дистрикту Брчко, ученици који припадају регистрованој мањинској верској заједници могу се уписати на предмет који припада тој верској заједници, ако има најмање 18 заинтересованих ученика.
Државни устав предвиђа политичку заступљеност три главне етничке групе – Бошњака, Хрвата и Срба – у влади и оружаним снагама. Устав не помиње експлицитно заступљеност верских група, иако је свака етничка припадност поменута у уставу генерално повезана са одређеном верском групом.
Државни устав резервише све позиције у Дому народа (једном од два дома парламента) за припаднике три главне етничке групе према квотама само на основу њихове етничке припадности. Закон о Већу министара распоређује министарска места између три групе. Трочлано Председништво мора бити састављено од једног Бошњака, једног Хрвата и једног Србина.
Закон против дискриминације забрањује искључивање, ограничавање или преференцијални третман појединаца посебно заснованих на религији при запошљавању и пружању социјалних услуга како у државном тако и у приватном сектору.
Земља нема закон о реституцији који би омогућио враћање или компензацију имовине, укључујући имовину у власништву верских група, национализовану или експроприсану под комунистичком владавином.
Земља је потписница Међународног пакта о грађанским и политичким правима.
Владине праксе
Злоупотребе које укључују дискриминацију или неједнак третман
Влада поново није предузела кораке да спроведе пресуду Европског суда за људска права из 2009. године да је устав земље у супротности са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода јер не дозвољава припадницима мањинских група, укључујући Јевреје и Роме, да се кандидују за Председништво и Дом народа Парламента БиХ. Политички лидери нису разматрали изборне и уставне реформе које би, према мишљењу међународних експерата, укључивале спровођење одлуке суда.
Европски суд за људска права је 29. августа пресудио у предмету Ковачевић против Босне и Херцеговине да устав земље и одређена изборна правила заснована на територијалним и етничким захтевима крше Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Европски суд за људска права је сматрао да чланови IV и V Устава БиХ – који се односе на састав Дома народа БиХ и изборе за Председништво БиХ, респективно – крше члан 1. Протокола бр. 12. Конвенције. Ово је била шеста слична одлука Европског суда за људска права.
Према наводима муслиманске, католичке и српске православне верске заједнице, власти су наставиле да их дискриминишу кроз селективно спровођење њихових права у погледу приступа образовању, језику, запошљавању, здравственој заштити и другим социјалним услугама у регионима у којима су те групе чиниле верске мањине. Они су известили да су избеглице које су се враћале у своје изворне заједнице у складу са Дејтонским мировним споразумом биле посебно подложне дискриминацији. Поглавар Исламске заједнице Хусеин ефендија Кавазовић написао је 31. августа отворено писмо високом представнику Кристијану Шмиту изражавајући незадовољство недостатком пажње на овај проблем од стране Канцеларије високог представника и забринутост због онога што је назвао честим провокацијама и чиновима застрашивање усмерено против несрба, посебно Бошњака. Кавазовић је указао на чињеницу да починиоци ових обрачуна нису процесуирани и затражио од високог представника да се позабави недовољном заступљеношћу несрба у полицијским и ентитетским институцијама у РС.
Верски лидери су такође наставили да наводе да полиција нерадо истражује потенцијалне злочине из мржње усмерене на верске мањинске заједнице и кажу да постоји недостатак адекватне заступљености припадника мањина у организацијама за спровођење закона. Лидери Међурелигијског већа у БиХ, чије чланство чине три од четири традиционалне верске заједнице након мартовског повлачења СПЦ, рекли су да су локалне власти у целој земљи наставиле да дискриминишу жртве мањина тако што нису успеле да истраже и кривично гоне претње насиљем, узнемиравањем и вандализмом против њих. Лидери Међурелигијског већа у БиХ рекли су да су охрабрени, међутим, да неке полиције и тужилаштва неке инциденте класификују као кривична дела уместо као прекршаје, као што су раније чинили чешће. Међурелигијско веће у БиХ је наставило да наводи да службеници за спровођење закона повремено нису истраживали мотиве или узели у обзир да су се дела догодила на верским објектима и да би се могли категорисати као злочини из мржње. Међурелигијско веће у БиХ је саопштило да су се скоро сви инциденти десили групи или појединцима који живе у области у којој су били у мањини. Ове заједнице су често биле домови за ратне избеглице које су се вратиле и које нису имале пун приступ другим правима, укључујући образовање и политичко представљање од стране припадника њихове заједнице, и који су иначе били рањиви. У многим случајевима, лидери Међурелигијског већа у БиХ су рекли да такви појединци оклевају да пријаве инциденте полицији или медијима, посебно у регионима у којима је њихова верска група била мањина, из страха да би пажња јавности могла да доведе до одмазде или подизања тензија у заједници са негативним ефектима на чланове заједнице.
У јуну су, према извештајима медија, неидентификоване особе вандализирале џамију и приватне куће у месту Шуманци у Федерацији. Починиоци су разбили прозоре и оштетили сакралне предмете на џамији. Имам Адем ефенди Сута је изјавио да су нападачи претили повратком како би нанели већу штету и напали појединце. Власти су покренуле истрагу за идентификацију починилаца, која је била у току крајем године.
Влада РС поново није испунила своје финансијске обавезе за подршку Међурелигијског већа у БиХ, док су национални Савет министара и Брчко Дистрикт наставили да обезбеђују годишњи грант Међурелигијском већу у БиХ из својих буџета. До краја године, Влада Федерације такођер није испунила своју обавезу финансирања за 2023. годину за буџет Међурелигијског већа у БиХ. Обавезе финансирања произашле су из меморандума о сарадњи које су национална влада, као и владе ентитета Федерације и РС и Брчко Дистрикта закључиле са Међурелигијским већем у БиХ 2011. године. Меморандумима су предвиђени годишњи доприноси у буџет Међурелигијско веће у БиХ од 100.000 КМ (56.000 долара) из државног буџета, по 50.000 КМ (28.000 долара) из сваког од ентитета и 20.000 КМ (11.300 долара) из Брчко Дистрикта. Влада Кантона Сарајево је у септембру дала 26.000 КМ (14.700 долара) Међурелигијском већу у БиХ.
Градско веће Мостара је 9. маја преименовало шест улица и променило ознаке на улицама које су носиле називе по појединцима који су били припадници усташке, фашистичке и антисемитске организације удружене са нацистима током Другог свјетског рата. Тиме је имплементирана резолуција Градског већа Мостара из 2022. године, након значајног притиска јавности и међународне заједнице.
Иако је одлука Високог судског и тужилачког савета којом се запосленима у правосудним институцијама забрањује ношење верских обележја или бављење верским обичајима на раду остала на снази, током године није било извештаја о извршењу одлуке.
Други догађаји који утичу на верску слободу
Упркос одлуци Уставног суда БиХ из 2015. године да је прослава 9. јануара као „Дана Републике Српске“ неуставна, званичници Републике Српске наставили су да организују званичне свечаности поводом обележавања овог дана. То је укључивало војну параду у Источном Сарајеву, општини у Републици Српској која се граничи са Сарајевом. Високи представник Шмит је, одговарајући на прославу и параду, рекао: „Одлуке Уставног суда БиХ су коначне и обавезујуће и морају се поштовати на целој територији БиХ. Дакле, обележавање 9. јануара као Дана [Републике Српске] показује јасно непоштовање Устава БиХ. [Бивши лидери] Радован Караџић и Ратко Младић су осуђени ратни злочинци и аутори геноцида. Дакле, они морају бити именовани злочинци а не хероји. Молим све јавне званичнике у БиХ да то поштују и крену ка заједничкој будућности.“ Мисија ОЕБС-а је известила да је приметила пораст верски мотивисаних инцидената око празника као што је Дан Републике Српске 9. јануара (проглашен неуставним), и разне комеморације у вези са ратом, као и коришћење верских служби од стране конгрегација и верских званичника за промовисање национализма, етноцентризам и подела међу различитим верским и етничким заједницама.
ОДЕЉАК III
Статус друштвеног поштовања верске слободе
Међурелигијско веће у БиХ је током године забележило четири инцидента верске нетрпељивости и мржње према верским званичницима и верницима и осам случајева вандализма на верским објектима и гробљима, у поређењу са два инцидента против верских службеника и 15 инцидената вандализма у 2022. години. Од осам инцидената вандализма, три су циљала на исламску, три на православну, а два на католичку имовину. Пошто су религија и етничка припадност често уско повезане, било је тешко категорисати многе радње само на основу верског идентитета.
Међурелигијско веће у БиХ је поново навело да верује да је стварни број верски мотивисаних инцидената против верских лица или објеката много већи, али да се припадници верских група плаше да их пријаве. Међурелигијско веће у БиХ је такође навело да му недостаје особље, капацитет или финансијска средства да детаљно прати сваки случај, те је стога било приморано да ограничи своје активности само на регистровање и осуду инцидената које су им пријавили верски званичници или о којима су извештавали медији.
Непознати починиоци су 23. марта претукли, опљачкали и везали двојицу старијих Бошњака повратника у селу Омерагићи у општини Вишеград у РС. Високи представник Шмит осудио је "кукавички напад" на двојицу повратника и позвао власти да пронађу и казне починиоце, додајући да "грађани имају право на сигуран и слободан живот где год желе у Босни и Херцеговини".
На видео снимку објављеном 14. јануара на друштвеним мрежама види се младић како уринира на зид џамије Дашница у Бијељини у РС, док се други мушкарац који је снимио снимак чује како псује и вређа муслимане. Представници Исламске заједнице у Бијељини видео снимак су проследили Полицијској управи Бијељина. Полиција је 15. јануара идентификовала починиоце као два 17-годишња младића. Надлежни су наложили бијељинском тужилаштву да извештава о предузетим радњама, те да размотри евентуално процесуирање злочина из мржње. До краја године нису биле доступне никакве додатне информације.
Непознати починилац покушао је 26. марта да развали врата православне цркве Вазнесења Господњег у Стоцу у Федерацији. Недељко Ђого, српски већник у Општинском већу Столац, најоштрије је осудио инцидент, рекавши да је акција послала врло претећу поруку за Србе у Стоцу. Локална полиција је истражила догађај, али до краја године није идентификовала починиоца.
Парох у селу Добриње, у општини Високо у Федерацији, је 6. маја пријавио да су непозната лица провалила и вандализирала католичку капелу Светог Леополда Мандића. Свештеник није могао да утврди тачно време инцидента, јер се капела користи само током неких верских празника. Осим што су вандализирали унутрашњост, непознати су украли више богослужбених предмета.
Према извештају ОЕБС-а из 2022. године, последње године за коју су били доступни подаци, судови су осудили четворицу починилаца на шест месеци условног затвора због изазивања мржње након полицијске истраге о онлајн претњама на верској и националној основи које су 2019. године упућене православном свештенику храма Светог Василија Острошког у Благају, код Мостара у Федерацији. У другом случају, мостарски суд осудио је починиоца онлајн подстицања на антисемитску мржњу почињеног 2020. године на две године условног затвора. Судови су изрекли новчане казне починиоцима у више прекршајних случајева ремећења јавног реда и мира, укључујући три инцидента мотивисана верском пристрасношћу из 2022. године.
ОЕБС је известио о 23 инцидента усмерена на муслимане у 2022. години, 17 на католике, 16 на православне хришћане и 1 на Јевреје. Повећан број инцидената у односу на 2021. годину, који су сви пријављени полицији, укључивао је вандализам на верским објектима, скрнављење гробља, претње верницима и званичницима, укључујући претње муслиманкама због ношења верске одеће, и ометање верских обреда.
Провалници и лопови су наставили да циљају верске објекте. Према Међурелигијском већу у БиХ, такви инциденти и даље стварају осећај несигурности, посебно у малим верским заједницама. У неким случајевима полиција је успела да идентификује починиоце.
Као и претходних година, неке верске службе су наводно наставиле да се користе за подршку активностима радикалних покрета, као што је Равногорски покрет, годишњи скуп у Вишеграду, у РС, који промовише српски национализам. У Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Бијељини у РС обележен је такозвани Дражин дан, назван по вођи пронацистичког антисемитског равногорског покрета Дражи Михаиловићу, док је служен парастос у бијељинском Саборном храму у част Дражи Михаиловића на 76. годишњицу његове смрти. У Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци у РС, српска организација „Баштионик“ такође је одржала парастос и позвала „све верујуће родољубе да се заједно литургијски помоле за покој душе најодликованијег српског официра у историји.”
Непозната лица су 2. фебруара поставила графите са претњама клањем муслимана на Мосту Фрање Туђмана у Чапљини, већински хрватској општини у Федерацији са великом бошњачком мањином. Градска управа осудила је инцидент и сутрадан префарбала графите. Исламска заједница позвала је органе за спровођење закона да хитно истраже и приведу починиоце правди. Према писању медија, антибошњачки графити били су уобичајени у Чапљини и широм херцеговачке регије Федерације.
Навијачи српског фудбалског клуба Црвена звезда босански Срби 9. јануара прославили су 31. годишњицу незаконитог проглашења Републике Српске 1992. године (противуставна декларација која није међународно или правно призната) уз ломачу на Вишеградском мосту Мехмед паше Соколовића, месту где су Срби убили многе Бошњаке Муслимане 1992. године.
Веће муфтија Исламске заједнице саопштило је да наставља напоре да убеди нерегистроване исламске џемате познате као пара-џемати, које су окупљале претежно селефистичке следбенике и које су деловале изван надлежности Исламске заједнице, да престану са оним што су описали као "несанкционисане" верске праксе и званично се уједине са Исламском заједницом. Исламска заједница је известила да и даље има 13 активних параџемата, 7 мање него 2022. године. Према Исламској заједници, од ових 13 група, 4 су имале чланство које се састојало до 40 породица, док су остале параџемате чинили само неколико верника, углавном оних који долазе из иностранства за време празника. Са падом ИСИС-а у Сирији и Ираку, Исламска заједница је саопштила да је дошло до слабљења насилних и милитантних покрета унутар селафистичког покрета у земљи.
Мостарски муфтија Салем ефендија Дедовић и захумско-херцеговачки епископ Димитрије положили су 8. јула камен темељац којим је обележен почетак обнове Дугалића џамије у Невесињу у РС. Муфтија Дедовић је истакао значај тог чина, рекавши да је то јасна порука наде и охрабрења за будућност и да је садашња генерација верских поглавара Исламске заједнице и Епархије захумско-херцеговачке у Херцеговини одлучна да заједно ради на изградњи бољи живот за све народе у окружењу. Владика Димитрије је истакао важност неговања добрих односа између две верске групе и рекао да је важно да две заједнице расту у својим идентитетима једна уз другу. Владика је похвалио муфтијску подршку обнови Саборне православне цркве у Мостару.
Митрополит СПЦ у БиХ Хризостом је 26. јануара послао писмо Међурелигијском већу у БиХ у којем их обавештава да СПЦ напушта Међурелигијско веће у БиХ због, како је рекао, пропуста организације да на адекватан начин осуди недавне етничке тензије у земљи. Остали чланови Међурелигијског већа у БиХ су подвукли да су етнички инциденти које је митрополит навео као разлоге за напуштање Међурелигијског већа у БиХ недовољни, и уместо тога указали на важност наставка, па чак и повећања, међурелигијског дијалога и активности помирења. СПЦ је повукла стално запослено особље из Секретаријата Међурелигијског већа у БиХ и Извршног одбора, као и из 18 локалних огранака широм земље. Преостали чланови Међурелигијског већа у БиХ наставили су са активностима Међурелигијскох већа у БиХ, остављајући отворена врата за будући повратак СПЦ. Међурелигијско веће у БиХ је наставило да ради на различитим пројектима кроз своје локалне огранке, првенствено се фокусирајући на младе и жене. Пројекти Међурелигијског већа у БиХ обухватали су објављивање календара верских празника различитих група и сарадњу у области здравствене заштите са међународним донаторима.
ИЗВОР: https://www.state.gov/reports/2023-report-on-international-religious-freedom/bosnia-and-herzegovina/
0 $type={blogger}:
Постави коментар