БУДАГОША (пети век н.е.)

БУДАГОША (пети век н.е.), један од највећих будистичких коментатора. Учествујући у будистичком наслеђу које се ближило крају свог првог миленијума, Будагоша је најцењенији по томе што је пружио коментаре и интерпретативну структуру за традицију тераваде. Узео је многе низове савремених будистичких учења и традиција, како усмених тако и писаних, и кроз стрпљење и методичку ученост уткао их је заједно како би произвео стандардну теравада оријентацију за тумачење Будиног учења. Он је то постигао тако што је координирао, упоредио, превео и уредио огромно, импозантно тело теравада канона. 

Врло мало о животу Будагоше може се дефинитивно утврдити. Да је био на великом поштовању у теравада традицији види се у Будагошупатију, касном палијском тексту неодређеног порекла, датума и ауторства, који представља легендарни извештај о његовом животу и раду. Махаванса, хроника Шри Ланке коју је написала и сачувала тамошња монашка заједница, пружа неке информације о овој личности, али у делу (поглавље 37, стих 215 и даље) за који се сматра да је написан седам до осам векова након његовог живота. Из ћутања о биографским подацима о тако плодном коментатору може се закључити да су његова огромна индустрија и продуктивност били последица доследно самозатајне намере. Његов главни циљ је био да обезбеди оквир за коментаре на језику канонских текстова који би допринео јаснијем разумевању канонских учења и обезбедио континуитет ових учења и тумачења за потомство. 

Иако је стара бурманска традиција тврдила да је Будагоша био родом из Татона, у доњој Бурми (позиција генерално дискредитована, али се повремено изнова расправља), изгледа да је Будагоша био из Индије, али мишљења се разликују о томе да ли је дошао из региона из Бод Гаје или из Андре, или из области даље на југу, око Канџипурама. 

Будагоша је примио монашки ред, дошао у Шри Ланку и боравио или у Махавихари у Анурадапури или у оближњим монашким становима. Његова сврха тамо је била проучавање егзегетске традиције тераваде. Када је стигао почетком петог века, пронашао је отприлике двадесет пет извора који су чинили вишеструку колекцију коментара написане на синхалском језику, доминантном језику Шри Ланке. Чини се да је бар један додатни коментарски извор сачуван на дравидском језику. Ови извори су се развијали током неколико векова и до краја првог века нове ере достигли су стање у којем их је Будагоша нашао. 

На основу ове историјске позадине, Будагоша је написао на палију Висудимага (Пут чистоће), свој први књижевни подухват на Шри Ланки. Ово енциклопедијско дело, структуирано на кардиналну троделну тему будистичког наслеђа – врлина (пали, сила), концентрација (самади) и мудрост (пана) – демонстрира Будагошин таленат у уређењу сложених детаља будистичких учења која су му на располагању. Он је спојио детаље извучене из практично свих канонских пали текстова, неколико постканонских дела и неколико извора са коментарима на синхалеском. Његов класични рад остаје за научника капија ка теравадиној перспективи канонских учења и кроз коју су та канонска учења касније прешла у традицију која се наставља. 

Будагоша је наставио свој рад да осигура ширу дисеминацију примљених тумачења коментара Шри Ланке преводећи на пали синхалску егзегетску литературу о многим канонским текстовима. Међутим, хронолошки ред његових дела остаје неизвестан. Он је црпео из својих извора како би пружио коментар на Винаја питакину, обимну Самантапасадику. Такође је дао посебан коментар, Канкхавитарани, на део Винаје познат као Патимоккха. Даље је дао коментаре на четири дела Сута питаку: Сумангалавиласини на Дига Никају; Папанчасудани на Мађима Никају; Саратапакасини на Самјута Никају; и Маноратапурани на Ангутара Никају. Свако дело сведочи, у свом прологу, да представља превод сингалских коментара које је успоставио Махинда, за кога се каже да је донео будадаму у Шри Ланку средином трећег века пре нове ере; ови коментари су сачувани у Махавихари. 

Иако та тачка остаје отворена за дебату, чини се да је Будагоша такође написао коментаре на седам текстова који чине трећу главну поделу палијског канона, Абидама Питака: у Дамасанганију дао је коментар под називом Атасалини; у Вибанги, Самохавинодани; а на преосталих пет текстова једно дело под називом Панчапакаранат-таката. Коментари примећују да су засновани на старијим синхалским коментарима и да прате традицију тумачења прихваћену у Махавихари. 

Неколико година након завршетка ових коментара, политичка превирања пореметила су мир Махавихаре када су Анурадапуру преплавили освајачи. То је вероватно био узрок Будагошиног одласка из Шри Ланке и разлог што није довршио коментаре на све канонске текстове. Тежина традиције каже да се вратио у Индију, иако неки извештаји тврде да је отишао из Шри Ланке у доњу Бурму. Додатни коментари су приписани Будагоши, али су вероватно били дело других. Будагошу су пратили други значајни коментатори, наиме Будадата, Дамапала, Упасена и Маханама. 

ВИДИ ТАКОЂЕ Теравада

ИЗВОР: BUDDHAGHOSA, ENCYCLOPEDIA OF RELIGION 2, SECOND EDITION, ATTRIBUTES OF GOD • BUTLER, JOSEPH, 1073-1074

Будагоша са три копије Висудимаге у Келанија Раџа Маха Вихари