Абелар, Пјер

Пјер Абелар (латински: Petrus Abaelardus или Abaelardus; француски: Pierre Abélard) (око 1079 – 21. април 1142) био је бриљантан и утицајан средњовековни француски схоластички филозоф, теолог и логичар. Познат је по свом иновативном приступу филозофији и теологији, страственој и трагичној љубавној вези са Елоизом д'Аржантеј и значајном доприносу развоју схоластике.

Ево неких кључних аспеката његовог живота и рада:

• Рани живот и образовање: Рођен у Ле Палету, близу Нанта у Бретањи, Абелар је потицао из племићке породице. Одрекао се свог наследства да би се бавио интелектуалним активностима, путујући да студира код истакнутих учитеља попут Роселина из Компјења (номиналисте) и Вилијама из Шампоа (реалисте) у Паризу. Брзо је надмашио своје учитеље у интелектуалној снази, основавши сопствене успешне школе и стекавши репутацију за свој оштар ум и логичке вештине.
• Филозофски доприноси:
  • Концептуализам: Абелар се сматра кључном фигуром у развоју концептуализма, филозофског става који тражи средњи пут између радикалног реализма и номинализма у проблему универзалија. Тврдио је да универзалије (општи појмови попут „човечанства“) нису само имена (како су номиналисти тврдили) нити постоје као независни ентитети (како су тврдили реалисти). Уместо тога, оне постоје као концепти у уму, изведени из нашег искуства са одређеним стварима. Ови концепти имају основу у сличностима које примећујемо међу појединцима.
  • Дијалектика и логика: Абелар је био мајстор дијалектике, уметности логичке аргументације и дебате. Његов рад је значајно допринео развоју логичких алата и метода који су постали централни за схоластичку филозофију. Његово изгубљено дело Дијалектика био је значајан трактат о логици.
  • Етика: У својој етичкој теорији, Абелар је наглашавао важност намере у одређивању морала неког поступка. Тврдио је да је поступак морално погрешан не само зато што је забрањен, већ зато што укључује вољу или намеру која је супротна ономе што неко сматра исправним.
  • Теологија: Абелар је примењивао своје логичке и филозофске вештине на теолошка питања. Његово дело Sic et Non („Да и Не“) представило је наизглед контрадикторне изјаве црквених отаца о различитим теолошким доктринама, подстичући студенте да критички испитају и помире те разлике кроз разум. Ова метода је имала утицај на развој схоластичке теологије.
• Афера са Елоизом: Абеларов живот је обележила чувена и трагична љубавна веза са Елоизом д'Аржантеј, веома интелигентном и образованом младом женом која је била његова ученица. Њихова страствена веза довела је до тајног брака и рођења сина. Међутим, Елоизин ујак, Фулберт, разбеснео због афере и наводне срамоте, кастрирао је Абелара. Овај разарајући догађај дубоко је утицао на животе обоје.
• Каснији живот и списи: Након кастрације, Абелар је постао монах у опатији Сен Дени, а Елоиза је постала монахиња, а касније и опатица манастира Параклета, који је Абелар основао. Упркос њиховој раздвојености, наставили су да размењују изванредна и дубоко лична писма која пружају дубок увид у њихов интелектуални и емоционални живот. Абелар је наставио свој научни рад, иако се суочио са противљењем и осудом због неких својих теолошких идеја.
• Осуде: Абеларови теолошки ставови, посебно његова тумачења Тројице и Помирења, сматрани су контроверзним од стране неких црквених власти. Два пута су га осудили црквени сабори, у Соасону (1121) и Сансу (1140), а Бернард од Клервоа био је водећи критичар.
• Смрт и наслеђе: Пјер Абелар је умро у приорату Сен Марсел близу Шалон сир Соне. Његов допринос логици, филозофији и теологији био је значајан у обликовању интелектуалног пејзажа средњег века. Његов нагласак на разуму, дијалектици и критичком испитивању отворио је пут каснијем процвату схоластике. Његова трагична љубавна прича са Елоизом учинила га је трајном фигуром у књижевности и народној машти, симболизујући и интелектуални сјај и страствену љубав.

Укратко, Пјер Абелар је био бриљантна и контроверзна личност 12. века, познат по својим иновативним филозофским идејама, примени логике у теологији и дирљивој љубавној причи са Елоизом. Одиграо је кључну улогу у развоју схоластике и оставио трајан траг у западној интелектуалној историји.