МАЛТА

• Главни град: Валета
• Језици: 94,64% малтешки, 82,09% енглески, 41,34% италијански, 8,09% француски, 2,11% немачки и 1,69% арапски (попис 2011. – било је могуће изјаснити се за више језика)
• Етничке групе: 80% Малтежани и 20% остали
• Облик владавине: унитарна парламентарна република
• Површина: 316 km²
• Број становника: 516.100 (2021.)

 

Верска демографија

Истраживање које је спровео лист Малта Тудеј у 2018. изјавило је да су 94% испитаника идентификовани као католици, 3,9% идентификовани као атеисти, а 1,3% је изјавило да припада некатоличким хришћанским деноминацијама. Према процени Светске исламске заједнице, 6 до 7% становништва су муслимани, од којих су већина сунити, са мањим присуством шиита и ахмадија. Додатне верске заједнице са малим бројем чланова укључују коптске хришћане; баптисте; евангелистичке протестанте; Јеховине сведоке; адвентисте седмог дана; будисте; бахаије; припаднике Грчке, Руске, Етиопске, Румунске и Српске Православне Цркве; Цркву Исуса Христа светаца последњих дана; Породичну федерацију за светски мир и уједињење (Црква уједињења) и традиционалне афричке религије. Према речима лидера јеврејске заједнице, јеврејска популација се састоји од око 200 особа. Значајан број припадника мањинских верских заједница су мигранти, избеглице, страни радници или натурализовани држављани.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 96,3% хришћана, 2% муслимана и 1,7% нерелигиозних.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 97% хришћана, 2,5% нерелигиозних и 0,5% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 95,99% хришћана (88,33% католика, 5,81% хришћана без деноминације, 1,02% православних и 0,83% протестаната), 2,02% муслимана (1,82% сунита и 0,2% шиита), 1,89% нерелигиозних (1,7% агностика и 0,19% атеиста) и 0,1% осталих.
• Према процени Евробарометра у 2019. години било је: 83% католика, 3% осталих хришћана, 3% нерелигиозних, 2% православних, 2% протестаната, 2% муслимана, 1% атеиста, 1% неизјашњених и 3% осталих.
• Према процени листа Малта тудеј у 2019. години било је: 93,9% каатолика, 4,5% атеиста и агностика, 1,3% осталих хришћана и 0,3% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободу савести и вероисповедања, уз ограничења у интересу јавне безбедности, реда, морала, здравља или заштите права и слобода других. Забрањује дискриминаторно поступање на основу вероисповести. Устав утврђује римокатолицизам као државну религију.

Закон дозвољава критику верских група, али кривични закон забрањује изазивање верске мржње, а прекршиоци се могу казнити затвором од шест до 18 месеци. Такође забрањује ометање „било које функције, церемоније или верске службе било које религије толерисане законом“ коју обавља свештенослужитељ, како у богомољама тако и у областима доступним јавности. Казна за прекршиоце је до шест месеци затвора или више ако узнемиравање представља „озбиљну опасност“. Ако узнемиравање укључује било какво дело које представља претњу или насиље над неком особом, запрећена је казна затвора од шест месеци до две године.

Кривични закон забрањује појединцима да носе маске или се прерушавају у јавности, осим ако је то изричито дозвољено законом, на пример у медицинском контексту. Не постоје посебне референце - или изузетак – за покривала која се носе из верских разлога. Прекршиоцима се изриче опомена, новчана казна од 23 до 1.165 евра или затворска казна до два месеца. У пракси, влада не спроводи ову забрану.

Кремација је легална и закон предвиђа лиценцирање, услове за кремацију и стварање националног регистра кремације са списком субјеката лиценцираних за вршење кремације.

Влада не захтева да верске групе буду регистроване. Верске групе могу поседовати имовину, укључујући зграде. Групе које користе имовину у одређене сврхе, укључујући верско богослужење, морају добити дозволу за ту сврху од Управе за планирање. Све верске групе могу организовати и водити приватне верске школе, а њихово свештенство може обављати законски признате бракове и друге верске функције.

Устав каже да Католичка црква има „дужност и право да подучава која су начела исправна, а која погрешна“. Устав и закон чине католичко образовање обавезним у државним школама. Држава, а не Католичка црква, обезбеђује наставнике (који можда нису католици) за курсеве. Ученици, уз сагласност родитеља, ако је ученик млађи од 16 година, могу да одустану од ових часова и уместо тога похађају курс етике, ако је доступан. Ако школа не нуди курс етике, ученици и даље могу да одустану од наставе веронауке.

Ученици се могу уписати у приватне верске школе. Закон не регулише веронауку у приватним школама. Од октобра 2021. закон дозвољава школовање код куће, али инструктори морају да имају сертификат о подучавању.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Malta, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/malta/