МАЛИ

• Главни град: Бамако
• Језици:  француски (званични), 51,5% бамбара, 8,29% фула, 6,48% догон и 33,73% остали
• Етничке групе: 33,3% Бамбара, 13,3% Фула, 9,6% Сонинке, 9,6% Сенуфо, 8,8% Малинке и 25,4% остали
• Облик владавине: унитарна полупредседничка република под војном хунтом
• Површина: 1.240.192 km²
• Број становника: 21.473.764 (2022.)

 

Верска демографија

Према Министарству вера, богослужења и царина, муслимани чине око 95% становништва. Скоро сви муслимани су сунити, а већина прати суфизам; међутим, један истакнути шиитски имам изјавио је да су чак 10% муслимана шиити. Групе које заједно чине мање од 5% становништва укључују хришћане, од којих су отприлике две трећине католици и једна трећина протестанти, групе са аутохтоним верским уверењима и оне без верске припадности. Црква Исуса Христа светаца последњих дана (Црква Исуса Христа) процењује своје чланство на око 100 појединаца. Групе које се придржавају домородачких верских уверења живе широм земље, углавном у руралним областима. Многи муслимани и хришћани се такође придржавају неких аспеката аутохтоних веровања. Министарство вера, богослужења и царина процењује да је мање од 1.000 појединаца у Бамаку и непознат број ван престонице повезан са Дава ал-Таблигом, подгрупом сунитског ислама.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 87,8% муслимана, 9,2% етничких религија, 2,8% хришћана и 0,2% нерелигиозних.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 94,6% муслимана, 2,5% народних религија, 2,4% хришћана и 0,5% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 88,07% муслимана сунита, 9,44% етничких религија, 2,35% хришћана (1,42% католика, 0,91% протестаната и 0,02% хришћана без деноминације), 0,13% нерелигиозних (0,12% агностика и 0,01% атеиста) и 0,01% осталих.

Правни оквир

Устав дефинише земљу као секуларну државу, забрањује дискриминацију на основу вере и предвиђа слободу вероисповести у складу са законом. Након државног удара у августу 2020., у септембру 2020., транзициона влада је усвојила Транзициону повељу, којом је признала наставак важности уставне дефиниције земље из 1992. као секуларне и забрањена верска дискриминација према закону. Након консолидације војне моћи 24. маја 2021., потоња транзициона влада је такође потврдила валидност ових оснивачких докумената.

Према кривичном закону, свако дело дискриминације на основу вере или било које дело које спречава слободу вероисповести или богослужења кажњава се казном затвора до 5 година или 10 година прогонства (забрана боравка у земљи). Кривични закон такође наводи да сваки верски мотивисан прогон групе лица представља злочин против човечности. За кривично гоњење оваквих злочина не постоји рок застарелости.

Закон захтева регистрацију свих јавних удружења, укључујући верске групе, осим група које практикују аутохтона верска уверења; међутим, регистрација не даје пореске повластице или друге правне повластице, а не постоји ни казна за нерегистровање. Да би се регистровали, подносиоци захтева морају доставити копије изјаве о намерама за оснивање удружења, оверене копије статута, копије правилника и правилника, оверене копије извештаја са првог састанка главне скупштине удружења и спискове челника удружења, са узорцима потписа тројице лидера. Након прегледа, ако је одобрено, Министарство за територијалну управу и децентрализацију издаје потврду о регистрацији.

Министарство вера, богослужења и царина је одговорно за управљање националном стратегијом за борбу против насилног екстремизма, промовисање верске толеранције и координацију националних верских активности као што су ходочашћа и верски празници за следбенике свих религија.

Устав забрањује државним школама да нуде верску наставу, али то дозвољава приватним школама. Приватно финансиране медресе подучавају стандардни државни наставни план и програм, као и ислам. Ученици немуслимани у овим школама нису обавезни да похађају исламску верску наставу. Приватне католичке школе предају стандардни државни наставни план и програм и католичку верску наставу. Ученици који нису католици у овим школама нису обавезни да похађају католичку верску наставу. Неформалне школе, локално познате као школе Курана и које неки ученици похађају уместо јавних школа, не прате владин наставни план и програм и нуде искључиво верску наставу.

Закон дефинише брак као секуларни. Парови који траже правно признање морају имати грађанску церемонију, коју могу пратити верском церемонијом. Мушкарац може бирати између моногамног или полигамног брака. Верски обичаји покојника одређују наследна права, а грађански судови узимају у обзир те обичаје када суде у таквим случајевима; међутим, многи случајеви се решавају неформално.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Mali, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/mali/