- Главни град: Љубљана
- Језици: 87,7% словеначки (званичан), 8% српски и хрватски и 3,3% остали
- Етничке групе: 83,06% Словенци, 1,98% Срби, 1,81% Хрвати, 1,63% Бошњаци и
11,52% остали и неизјашњени
- Облик владавине: унитарна парламентарна република
- Површина: 20.271 km2
- Број становника: 2.108.708 (2021.)
Верска демографија
Католичка црква процењује своје чланство
на 1,5 милиона (71% становништва). Према речима генералног секретара
Исламске заједнице у Словенији, муслиманског становништва има око 100.000
(5%). Један број избеглица и имиграната, укључујући стране раднике, део је
муслиманске заједнице. Процене величине српске православне црквене општине
крећу се од 30.000 до 45.000. Православне и муслиманске заједнице чине
велики број досељеника из Србије и Босне и Херцеговине. Поглавар
протестантске заједнице процењује њену величину на 10.000 људи. Будистичка
заједница, коју чине углавном етнички Словенци, процењује се на
2.000. Јеврејска заједница процењује своју величину на 300
особа. Постоје и мале заједнице присталица словенских паганских религија,
познатих и као словенске домородне вере. Према бази података светских
религија Бостонског универзитета за 2020. годину, 82% становништва су хришћани,
4% муслимани, а 13% атеисти или агностици.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 54,1% хришћана, 41,5% нерелигиозних и 4,4% муслимана.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 77,2% хришћана, 18,8% нерелигиозних и 3,9% муслимана и 0,1% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 83,32% хришћана (74,08% католика, 4,11% хришћана без деноминације, 2,86% православних и 1,26% протестаната), 12,84% нерелигиозних (10,4% агностика и 2,45% атеиста), 3,8% муслимана (3,7% сунита и 0,1% шиита) и 0,04% осталих.
- Према процени Евробарометра из 2019. године било је: 72,1% католика, 18% без религије, 3,7% православних, 3% муслимана, 2% неизјашњених, 1% осталих хришћана, 0,9% протестаната и 3% осталих.
- Према процени Евробарометра из 2018. године било је: 73,4% католика, 18,3% без религије, 3,7% православних, 0,7% осталих хришћана и 3,9% осталих.
Правни оквир
Устав предвиђа слободу
вероисповести и право појединаца да јавно и приватно изражавају своја
уверења. Он проглашава да све верске заједнице имају једнака права и
предвиђа одвојеност вере и државе. Устав даје једнака људска права и
основне слободе свим појединцима, без обзира на њихову
вероисповест; такође забрањује подстицање верске дискриминације и распиривање
верске мржње и нетрпељивости. Устав признаје право на приговор савести на
служење војног рока из верских разлога.
Закон наводи да појединци имају
право да слободно бирају религију и на слободу верског изражавања или одбијање
изражавања. Они имају право да слободно изражавају – сами или у групи,
приватно или јавно – своја верска уверења у „цркви или другим верским
заједницама“, кроз образовање, верске церемоније или на друге
начине. Закон наводи да појединци не смеју бити приморани да постану или остану
чланови верске групе, нити да присуствују (или не присуствују) богослужењима
или верским церемонијама. Закон предвиђа право на одбијање испуњавања
законских обавеза и захтева који су у супротности са верским уверењима
појединца, под условом да се таквим одбијањем не ограничавају права и слободе
других лица.
Дефиниција злочина из мржње у
кривичном закону укључује јавно изазивање верске мржње и умањивање значаја холокауста. За
ова кривична дела запрећена је казна затвора до две године, или, ако дело
укључује принуду или угрожавање безбедности – дефинисано као тешка опасност по
живот и тело, скрнављење или оштећење имовине – затвором до пет
година. Ако службена лица злоупотребе овлашћење за вршење ових кривичних
дела, могу бити осуђена на казну затвора до пет година. Затвором до пет
година могу бити кажњени и припадници група које се организовано и с
предумишљајем баве овим активностима – „групе мржње“, по закону.
Закон о говору мржње забрањује
изазивање мржње, насиља и верске нетрпељивости, између осталих фактора, на
начин који може угрозити или нарушити јавни ред.
Закон омогућава црквама и другим
верским групама да се региструју код владе како би добили статус званично
признатих верских субјеката, али не ограничава верске активности
нерегистрованих верских група. Нерегистроване верске групе могу основати
правна удружења или субјекте за куповину имовине, али су обавезне да плате
порез на ту имовину, док је имовина у власништву регистрованих верских група
која се користи у верске сврхе изузета од опорезивања. Према закону, права
регистрованих и нерегистрованих верских група обухватају самосталност у избору
правног облика и конститутивности, слободу да дефинишу своју унутрашњу
организацију и да именују и дефинишу надлежности својих запослених,
самосталност у одређивању права и обавеза својих припадника, слободу
учешћа у међуконфесионалним организацијама у земљи или иностранству и слободу
изградње објеката за верске сврхе. Регистроване верске групе могу пружати
верске услуге војсци, полицији, затворима, болницама и установама социјалне
заштите. Регистроване верске групе такође имају право на попусте на порезе
на додату вредност и државно суфинансирање доприноса за социјално осигурање за
своје верске раднике. Закон наводи да верске групе имају одговорност да
поштују устав и законске одредбе о недискриминацији.
Да би се регистровала код владе,
верска група мора да поднесе пријаву Министарству културе уз доказ да има
најмање 10 пунолетних чланова који су држављани или стално
настањени; назив групе, који се мора јасно разликовати од назива других
верских група; адресу групе у земљи и копију њеног службеног печата
за употребу у правном промету. Мора да плати административну таксу од
22,60 евра. Група такође мора доставити имена представника групе у земљи,
опис основа верских уверења групе и копију њеног организационог акта. Ако
група жели да се пријави за државно суфинансирање социјалног осигурања за
чланове свештенства, мора показати да има најмање 1.000 лаика за сваког члана
свештенства.
Постоји 55 регистрованих верских
група, од којих су највеће Католичка црква, Исламска заједница Словеније,
Српска православна црква и Евангелистичка црква. Словеначка муслиманска
заједница такође представља муслимане у земљи.
Влада може одбити регистрацију
верске групе само ако група не достави у потпуности потребне материјале за
пријаву или ако Министарство културе утврди да је група „група мржње“ –
организација која се бави злочинима из мржње како је дефинисано кривичним
законом.
По закону, Канцеларија за верске
заједнице Министарства културе прати и води евиденцију о регистрованим верским
заједницама и пружа правну експертизу и помоћ верским организацијама. Министарство
културе успоставља и управља процедурама за регистрацију, издаје документе у
вези са правним статусом регистрованих заједница, дистрибуира средства из
владиног буџета за верске активности, организује дискусије и скупове верских
заједница ради решавања питања верских слобода и пружа информације верским
групама о законским одредбама и прописима који се односе на њихову делатност.
Добротворне организације повезане
са верском заједницом не могу аутоматски да учествују на јавним
тендерима. Такве организације морају прво да докажу свој статус невладине
организације влади, а затим и формално захтевају разматрање, као и невладине
организације које нису повезане са верским групама.
У складу са законом, грађани могу
да поднесу захтев за враћање имовине национализоване између 1945. и 1963.
године. Влада мора да обезбеди новчану надокнаду бившим власницима који не могу
да добију реституцију у натури; на пример, мора одобрити новчану надокнаду
ако владине институције користе имовину у службене сврхе или за јавну услугу
као што су образовање или здравствена заштита.
Према уставу, родитељи имају
право да својој деци обезбеде верско васпитање у складу са уверењима
родитеља. Влада захтева од свих јавних школа да укључе образовање о
светским религијама у своје наставне планове и програме, уз наставу коју дају
редовни наставници школе. Влада дозвољава верским групама да пружају
верску наставу из своје вере у јавним школама и предшколским установама на
добровољној основи ван школских часова. Закон забрањује верску наставу у
државним школама као део наставног плана и програма или током наставе, али не
прописује казне за прекршаје. Приватне школе могу да нуде верску наставу
током или после наставе.
Закон налаже образовање о
холокаусту у школама. Ово упутство се фокусира на историју холокауста
унутар и ван земље. Школе користе књижицу коју је објавило Министарство
спољних послова као део наставног плана и програма о холокаусту како би подигле
свест о историји Јевреја и антисемитизму у Европи пре Другог светског рата и о
зверствима почињеним током холокауста. У књижици је наглашена одговорност
свих да се сећају жртава холокауста.
Устав предвиђа независног
националног омбудсмана за људска права да истражује и извештава о наводним
кршењима људских права од стране владе, укључујући она која се тичу верских
слобода. Председник предлаже, а Народна скупштина именује омбудсмана за
људска права и распоређује буџет канцеларије, али иначе омбудсман делује
независно од владе. Појединци имају право да поднесу притужбе омбудсману
да траже административну помоћ у вези са злоупотребом верских слобода од стране
државних или локалних власти, али појединци морају да исцрпе све редовне и
ванредне правне лекове пре него што се обрате омбудсману. Канцеларија
омбудсмана може ове притужбе проследити Државном тужилаштву, које потом може да
подигне оптужницу, затражи даљу истрагу, или поднети тужбе директно суду,
након чега жалбе постају формалне. Омбудсман такође подноси годишњи
извештај о људским правима Народној скупштини и даје препоруке и стручне савете
Влади.
Закон дозвољава обрезивање, али у
необавезујућем мишљењу владине Комисије за медицинску етику, консултативног
тела при Министарству здравља, из 2011. се наводи да комисија не подржава
обрезивање у немедицинске сврхе. У мишљењу се наводи: „Комисија за
медицинску етику сматра да је ритуално обрезивање дечака из верских разлога
неприхватљиво у нашој земљи из правних и етичких разлога и да га лекари не би
смели да обављају“. Неке болнице не нуде обрезивање због овог
мишљења. Омбудсман за људска права је 2012. такође издао необавезујуће
мишљење да се обрезивањем крше права деце.
Закон захтева да животиње буду
омамљене пре клања, без изузетака за ритуално клање.
2021 Report on International Religious Freedom: Slovenia, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/slovenia/
0 $type={blogger}:
Постави коментар