СЛОВАЧКА

• Главни град: Братислава
• Језици: 81,77% словачки, 8,48% мађарски, 5,73% неизјашњени, 1,84% ромски и 2,18% остали (попис 2021.)
• Етничке групе: 83,8% Словаци, 7,74% Мађари, 5,4% неизјашњени, 1,23% Роми и 1,83% остали (попис 2021.)
• Облик владавине: унитарна парламентарна република
• Површина: 49.035 km²
• Број становника: 5.460.185 (2022.)

 

Верска демографија

Према последњем попису из 2021. године, римокатолици чине 55,8% становништва, више од 300.000 припадника мање него на претходном попису (2011.), када су чинили 62% становништва. Припадници Евангелистичке цркве аугзбуршке конфесије чине 5,3%, а гркокатолици 4%; 23,8% није навело верску припадност – скоро 600.000 особа више, у поређењу са 13,4% у 2011. Мањи је број припадника Реформисане хришћанске цркве, осталих протестаната, припадника православне цркве, Јеховиних сведока, будиста, муслимана, Јевреја, хиндуиста, Цркве Исуса Христа светаца последњих дана и бахаија. На попису из 2021. године, 3.862 особе су се идентификовале као муслимани, двоструко више него у 2011. години, док представници муслиманске заједнице свој број процењују на 6.000. Према попису, Јевреја има 2.007, иако Централни савез јеврејских верских заједница у Словачкој Републици процењује јеврејску популацију на 5.000. Гркокатолици су углавном етнички Словаци и Русини, иако неки Русини припадају православној цркви. Већина православних хришћана живи у источном делу земље. Припадници реформисане хришћанске цркве живе првенствено на југу, у близини границе са Мађарском, где живе многи етнички Мађари. Остале верске групе су подједнако распоређене широм земље. 

• Према попису из 2021. године било је: 59,76% католика (55,76 римокатолика и 4% гркокатолика), 23,79% без религије, 6,49% неизјашњених, 5,27% лутерана, 1,56% калвиниста, 1,25% осталих хришћана, 0,93% православних и 0,95% осталих.
• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 92,6% хришћана, 7,1% муслимана, 0,1% етничких религија и 0,1% будиста.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 83,6% хришћана, 15,8% нерелигиозних и 0,6% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 84,56% хришћана (72,35% католика, 8,15% протестаната, 3,11% хришћана без деноминације и 0,95% православних), 15,37% нерелигиозних (12,06% агностика и 3,31% атеиста) и 0,07% осталих.
• Према попису из 2011. године било је: 65,85% католика (62,02% римокатолика и 3,83% унијата), 13,44% без религије, 10,59% неизјашњених, 5,86% лутерана, 1,83% калвиниста, 1,03% осталих хришћана, 0,91% православних и 0,49% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободу вероисповести и опредељења, као и право на промену вероисповести или на уздржавање од верске припадности. Забрањује дискриминацију на верској основи. Устав каже да земља није везана ни за једну посебну веру, а верске групе ће управљати својим пословима независно од државе, укључујући пружање верског образовања и оснивање свештеничких институција. Устав гарантује право на исповедање вере приватно или јавно, било сами или у заједници са другима. У њему се наводи да се остваривање верских права може ограничити само мерама „неопходним у демократском друштву за заштиту јавног реда, здравља и морала или за заштиту права и слобода других”.

Закон забрањује оснивање, подршку и промовисање група посвећених сузбијању основних права и слобода, као и „демонстрирање симпатија“ према таквим групама, што су судови протумачили да укључује нацисте и неонацисте. За прекршиоце је предвиђена казна затвора до пет година.

Закон захтева да се верске групе региструју у Одељењу за црквена питања Министарства културе како би запошљавали духовне вође за обављање званично признатих функција. Свештеници из нерегистрованих верских група немају право да служе својим члановима у затворима или државним болницама. Цивилне функције као што су венчања која обавља свештенство из регистрованих група признаје држава, док она која предводи свештенство из нерегистрованих група не признаје, а парови морају проћи додатну грађанску церемонију. Нерегистроване групе могу да се пријаве за пружање духовног вођства својим следбеницима у затворима, али немају правну помоћ ако им се захтеви одбију. Нерегистроване групе могу обављати верске службе, које влада препознаје као приватне, а не верске активности. Нерегистроване групе немају правни статус и не могу да оснивају верске школе нити добијају државна средства. Закон изузима регистроване групе од обавезе да обавесте јавне органе пре организовања јавних скупова – изузеће које се не односи на нерегистроване групе.

Према закону, организације које траже регистрацију као верске групе морају имати најмање 50.000 присталица. Ових 50.000 људи морају бити пунолетни грађани са сталним боравком у земљи и морају доставити Министарству културе „поштену изјаву“ која потврђује своје чланство, познавање вероисповести и основних верских начела, матичне бројеве и кућне адресе свих чланова и подршку за регистрацију групе. Све групе регистроване пре него што су ови услови ступили на снагу 2017. године, остале су регистроване без потребе да испуне услов од 50.000 присталица; ниједна нова верска група није добила признање према ревидираним захтевима. Према закону, само групе које се региструју користећи назив „црква“ у свом званичном називу могу себе називати црквом, али не постоји друга правна разлика између регистрованих „цркава“ и других регистрованих верских група.

Називи 18 регистрованих верских група су: Апостолска црква, Бахаи заједница, Братско јединство баптиста, Адвентисти седмог дана, Црква братства, Чехословачка хуситска црква, Црква Исуса Христа светаца последњих дана, Евангелистичка црква аугзбургшке конфесије, Евангелистичка методистичка црква, Гркокатоличка црква, Хришћанске конгрегације, Јеховини сведоци, Новоапостолска црква, Православна црква, Реформисана хришћанска црква, Римокатоличка црква, Старокатоличка црква и Централни савез јеврејских верских заједница. Регистроване групе добијају годишње субвенције државе. Све осим Евангелистичке цркве аугзбуршке конфесије, Гркокатоличке цркве, Православне цркве, Реформисане хришћанске цркве и Римокатоличке цркве имају мање од 50.000 чланова, али су се регистровали пре него што је овај услов ступио на снагу.

Одељење за црквена питања надгледа односе између верских група и државе и управља расподелом државних субвенција верским групама и удружењима. Министарство не може законски интервенисати у унутрашње послове верских група нити усмеравати њихову делатност.

Године 2020. ступио је на снагу законски амандман којим су повећане укупне државне субвенције регистрованим верским групама, заснивајући финансирање на броју присталица пријављених на последњем попису. Према закону, држава прилагођава годишње уплате субвенција инфлацији.

Група којој недостаје 50.000 одраслих следбеника потребних за добијање статуса званичне верске групе може се регистровати као удружење грађана, што обезбеђује правни статус неопходан за обављање активности као што су одржавање банковног рачуна, склапање уговора или стицање или изнајмљивање имовине. При томе, међутим, група се не може званично идентификовати као верска група, јер закон којим се уређује регистрација удружења грађана изричито искључује верске групе од добијања овог статуса. Група такође мора да се уздржи од обављања активности везаних за практиковање вере, које су са правне перспективе резервисане само за регистроване верске групе, или ће се суочити са могућим распуштањем од стране власти. Да би се регистровали као удружење грађана, три грађанина морају да наведу своја имена и адресе и назив, циљеве, организациону структуру, извршне органе и буџетска правила групе.

Конкордат са Светом Столицом обезбеђује правни оквир за односе између владе, Римокатоличке цркве у земљи и Свете столице. Две последице обухватају рад католичких верских школа, наставу католичке веронауке као предмета у државним школама и службу католичких свештеника као војних капелана. Један споразум између владе и 11 од 17 других регистрованих верских група пружа сличан статус тим групама. Ових 11 верских група могу да обезбеде и војне капелане. Једногласно одобрење свих постојећих страна у споразуму је потребно да би друге верске групе добиле сличне погодности.

Закон не дозвољава сахрану раније од 48 сати након смрти.

Сви ученици јавних основних школа морају похађати часове веронауке или етике, у зависности од личних или родитељских преференција. Школе имају извесну слободу у изради сопствених наставних планова и програма за веронауку, али они морају бити у складу са Националним образовним програмом Министарства просвете. У израду Националног програма образовања укључени су представници регистрованих верских заједница. Иако се у већини школских часова веронауке подучава римокатолицизам, ако има довољан број ученика, родитељи могу да затраже од школе да отвори посебно одељење усредсређено на учење једне од других регистрованих верских група. Све школе нуде курсеве етике као алтернативу часовима веронауке. Алтернативно, родитељи могу захтевати да се учења различитих вера укључе у наставни план и програм часова католичке веронауке. Не постоје јасни захтеви у погледу садржаја курса када се предаје о другим верама у католичким часовима. Приватне и верске школе дефинишу сопствени садржај за курсеве веронауке и могу предавати само своју религију, али од њих се захтева да нуде курсеве етике као алтернативу. Регистроване верске групе одобравају уџбенике који се користе за верску наставу, а држава финансира уџбенике. И у јавним и у приватним школама, наставни планови и програми веронауке не помињу нерегистроване групе или неке од мањих регистрованих група, а нерегистроване групе можда не предају своју веру у школама. Наставници обично подучавају о начелима своје вере, иако могу поучавати и о другим верама. Римокатоличка црква поставља учитеље католичких разреда. У зависности од регистроване верске групе и школе, друге верске групе могу именовати наставнике својих одељења. Влада исплаћује плате вероучитељима у државним школама.

Закон инкриминише издавање, поседовање и ширење материјала којим се брани, подржава или подстиче мржња, насиље или противзаконита дискриминација групе лица на основу вере. За такву радњу запрећена је казна затвора до осам година.

Закон захтева од јавних емитера да доделе програмско време за регистроване верске групе, али не и за нерегистроване групе.

Закон забрањује клевету уверења особе или групе, третирајући прекршај као кривично дело за које је прописана казна затвора до пет година. Ако су оваква кривична дела почињена са „посебним” отежавајућим мотивом, који укључује мржњу према групи или појединцима због њихових стварних или наводних верских уверења, кривична дела клевете и подстрекавања се кажњавају казном до пет, односно шест година.

Закон забрањује порицање холокауста, укључујући испитивање, одобравање или оправдавање холокауста. Прекршиоцима прети казна до три године затвора. Закон такође забрањује порицање злочина које су починили нацистички савезници, фашистички режими из Другог светског рата и послератни комунистички режими.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Slovakia, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/slovakia/