ПЕРУ

• Главни град: Лима
• Језици: 82,94% шпански, 13,6% кечуа, 1,61% ајмара и 1,85% остали (попис 2017.)
• Етничке групе: 60,2% местици, 22,32% Кечуа, 5,89% белци, 3,57% црнци, 3,32% непознато, 2,36% Ајмара и 2,34% остали (попис 2017.)
• Облик владавине: унитарна председничка република
• Површина: 1.285.216 km²
• Број становника: 34.294.231 (2021.)

 

Верска демографија

На националном попису из 2017. године наводи се да су становници 76% католици (мање него 81% у 2007.); 14% протестанати (углавном евангелистички протестанати, у односу на 13% у 2007.); 5,1% нерелигиозни (у односу на 2,9% у 2007.) и 4,9% других верских група (у односу на 3,3% у 2007). Друге религиозне групе укључују Израелце новог свеопштег завета (евангеличка хришћанска верска група локалног порекла која меша библијска и андска верска веровања, са нагласком на заједнички пољопривредни живот), Јеховине сведоке, Цркву Исуса Христа светаца последњих дана, Јевреје, муслимане, бахаије, будисте, православне хришћане и Међународно друштво свести Кришне.

Према Светском јеврејском конгресу, око 3.000 Јевреја живи у земљи, првенствено у Лими, Куску и Икитосу. Према Исламском удружењу Перуа, у земљи живи око 2.600 муслимана, 2.000 у Лими и 600 у региону Такна. Муслиманска заједница у Лими је отприлике пола арапског порекла а половина су локални преобраћеници, док је Такна углавном пакистанска. Већина муслимана су сунити.

Неки појединци у Андима и Амазонији практикују традиционалне аутохтоне вере. Многи грађани практикују синкретичку веру која спаја католицизам и претколумбијска веровања.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 94,1% хришћана, 2,8% етничких религија, 2,5% нерелигиозних, 0,4% будиста, 0,3% осталих и малих религија.
• Према процени Латинобарометра из 2020. године било је: 70,2% католика, 17,2% евангелиста, 7,8% без религије, 1,4% адвентиста, 1,3% Јеховиних сведока, 0,5% мормона и 1,6% осталих.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 95,4% хришћана, 3,1% нерелигиозних, 1% народних религија и 0,5% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 96,47% хришћана (85,53% католика, 12,31% протестаната, 0,52% хришћана без деноминације и 0,02% православних), 1,38% нерелигиозних (1,2% агностика и 0,18% атеиста), 1,37% етничких религија и 0,78% осталих.
• Према попису из 2017. године било је: 76,03% католика, 14,07% евангеличких хришћана, 5,09% без религије, 1,64% неденоминационалних хришћана, 1,52% адвентиста, 0,75% Јеховиних сведока, 0,49% мормона и 0,41% осталих.

Правни оквир

Устав забрањује дискриминацију и прогон на основу верске припадности или уверења и предвиђа слободу вероисповести, било појединачно или у заједници са другима. У њему се наводи да свака особа има право на приватност верских убеђења. Установљава раздвајање религије и државе, али признаје улогу Католичке цркве као „важног елемента у историјском, културном и моралном темељу“ земље.

Конкордат између владе и Свете столице даје Католичкој цркви одређене институционалне привилегије у образовању, опорезивању и имиграцији верских радника. Закон о слободи вероисповести ослобађа зграде, куће и друге непокретности католичке цркве од пореза на имовину. Друге верске групе често морају да плаћају порез на имовину на своје школе и свештеничке резиденције, у зависности од општинске надлежности и да ли група тражи и/или добија статус ослобођене пореза као непрофитна организација. Закон ослобађа католичке верске раднике од пореза на међународна путовања. Влада такође ослобађа све зараде католичких свештеника и бискупа од пореза на доходак. По закону, војска може да запошљава само католичко свештенство као капелане.

Министарство правде је одговорно за ангажовање са верским групама, преко Канцеларије за католичке црквене послове, или Канцеларије за међуконфесионалне послове за све друге верске групе.

Регистрација у Министарству правде је изборна и добровољна. Наведена сврха регистра је да промовише интегритет и омогући продуктиван однос са владом. Верске групе не морају да се региструју да би добиле институционалне бенефиције, али им то омогућава директну сарадњу са владом. Прописи дозвољавају свим верским групама, регистрованим или не, да поднесу захтев за ослобађање од пореза и радничке или резидентне визе директно код релевантних владиних институција. Регистрација је бесплатна, процес обично траје недељу дана, а Министарство правде помаже у попуњавању образаца за пријаву.

По закону, сви затвореници, без обзира на верску припадност, могу практиковати своју веру и тражити службу некога исте вере.

Министарство просвете налаже свим школама, јавним и приватним, да обезбеде курс о вери кроз основни и средњи ниво, али Закон о верским слободама из 2011. прецизира да се такав курс пружа „без кршења слободе савести ученика, родитеља или наставника.” У јавним школама се предаје католицизам на часовима веронауке, а Министарство просвете захтева од председавајућег католичког бискупа у области да одобри наставнике веронауке у јавним школама. Родитељи могу захтевати од директора школе да њихову децу ослободи од обавезне наставе веронауке. Влада такође може одобрити изузеће од верског образовања за секуларне и некатоличке приватне школе. Некатоличка деца која похађају државне школе такође су изузета од наставе о католичанству. Закон каже да школе не смеју да академски стављају ученике који траже изузеће од часова католичког образовања у неповољнији положај. Према пресуди Уставног суда из 2018. године, државно финансирање школа којима управљају верске групе је неуставно јер је „неспојиво са принципом секуларизма“. Одлука предвиђа да држава мора да обустави финансирање ових школа у разумном року или да успостави општи и секуларни систем субвенција за све приватне образовне установе без обзира на њихову верску припадност.

Закон захтева од свих послодаваца да прилагоде верске дане и празнике свих запослених; овај споразум укључује омогућавање запосленом да користи годишњи одмор у ту сврху.

Страни верски радници морају да поднесу захтев за визу преко Националне управе за миграције Министарства унутрашњих послова. Ако се верска група региструје код Министарства правде, Национална управа за миграције то прихвата као доказ да је група која подноси захтев верска организација. Ако се група не региструје у Министарству правде, Национална управа за миграције доноси одлуку од случаја до случаја.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Peru, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/peru/