ФИЛИПИНИ

• Главни град: Манила
• Језици: 24,4% тагалог (званични), 21,35% себуано, 8,77% илокано, енглески (званични) и 45,48% остали
• Етничке групе: 24,44% Тагалог, 11,44% Бисасај, 9,91% Себуано, 8,77% Илокано, 8,44% Хилигајнон и 37% остали
• Облик владавине: унитарна председничка република
• Површина: 300.000 km²
• Број становника: 109.991.095 (2021.)

 

Верска демографија

Према попису становништва из 2015. који је спровела Филипинска статистичка управа, 79,5% становништва су римокатолици, а 9% припада другим хришћанским групама, укључујући адвентисте седмог дана, Уједињену цркву Христа на Филипинима, Уједињене методисте, Епископалну цркву на Филипинима, Библијску баптистичку цркву, друге протестантске цркве, Јеховине сведоке и Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. Друге хришћанске групе укључују локално успостављене цркве као што су Иглесиа ни Кристо (Црква Христа), Филипинска независна црква (Аглипајан), Међународна црква Божја, Краљевство Исуса Христа и Име изнад сваког имена. Отприлике 6% становништва су муслимани, према Филипинској статистичкој управи, док Национална комисија за муслиманске Филипинце процењује да их има 10 до 11%. Национална комисија за муслиманске Филипинце своју вишу процену приписује бројним факторима, укључујући невољност муслимана да се званично региструју у матичној служби или да учествују у формалном истраживању; пролазности заједнице због унутрашњег кретања за рад; и пропусту владе да темељно испита муслиманске области и заједнице. Према Филипинска статистичка управа, отприлике 4% анкетираних у попису из 2015. није пријавило верску припадност или је припадало другим верама, као што су анимизам или аутохтоне синкретичке вере. 

Већина муслимана су припадници различитих етничких мањинских група и живе у Минданау и оближњим острвима на југу. Муслимани чине већину у Аутономном региону Бангсаморо муслиманског Минданаоа. Иако су већина практиканти сунитског ислама, мала мањина шиитских муслимана живи у провинцијама Ланао дел Сур и Замбоанга дел Сур у Минданау. Све већи број муслимана мигрира у урбане центре Манила, Багио, Думагуете, Кагајан де Оро, Илиган, Котабато и Давао, што је тренд који се убрзао након опсаде Маравија у мају-октобру 2017. током које су локални становници побегли у друге провинције ради своје безбедности.

Аутохтоне групе у Минданаоу се углавном налазе у географски изолованим областима. Национална комисија за аутохтоне народе пријавила је 10,9 милиона аутохтоних народа, лоцираних у Минданаоу, и известила да аутохтони народи првенствено припадају различитим хришћанским групама, са малим процентом муслимана.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 91% хришћана, 4,9% муслимана, 3,2% етничких религија, 0,7% нерелигиозних, 0,2% осталих и малих религија и 0,1% будиста.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 92,4% хришћана, 5,7% муслимана, 1,6% народних религија и 0,3% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 90,62% хришћана (75,74% католика, 23,45% протестаната и 1,67% хришћана без деноминације), 5,54% муслимана сунита, 2,34% етничких религија, 0,95% нерелигиозних (0,75% агностика и 0,2% атеиста) и 0,55% осталих.
• Према попису из 2015. године било је: 79,53% римокатолика, 6,01% муслимана, 2,64% Иглесиа ни Кристо, 2,51% евангелиста, 0,78% адвентиста, 0,75% аглипаја, 0,55% библијских баптиста и 7,23% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободно испољавање вере и верског богослужења и забрањује успостављање државне вере. За остваривање грађанских или политичких права није потребан верски испит. Устав предвиђа раздвајање вере и државе. Закон третира намерне нападе усмерене на зграде или објекте верске припадности као ратне злочине или злочине против међународног хуманитарног права. Закон забрањује државним службеницима да прекидају верско богослужење, као и било којој особи која „ноторно“ вређа верска осећања током таквих богослужења или у богомољи.

Закон налаже организованим верским групама да се региструју код Комисије за хартије од вредности и код Бироа унутрашњих прихода да би успоставиле статус ослобођене пореза. Верске групе морају да поднесу своје чланове вере и подзаконске акте Комисији за хартије од вредности да би се регистровале као верске корпорације. Комисија за хартије од вредности захтева од верских корпорација да поднесу годишње финансијске извештаје. Закон не прецизира казне за нерегистровање код Комисије за хартије од вредности. Да би се регистровале као непрофитне организације без акција, верске групе морају да испуне основне услове за регистрацију предузећа у Бироу унутрашњих прихода и морају захтевати ослобађање од пореза од Бироа унутрашњих прихода. Основни услови за регистрацију обухватају верификацију имена верске корпорације, статута и правилника, име директора, списак чланова, и списак финансијских приложника. Биро унутрашњих прихода даје пореска ослобођења новооснованим верским корпорацијама које се затим ревидирају ради обнављања сваке три године. Биро унутрашњих прихода може казнити верске корпорације за касно подношење регистрација или за неподношење регистарских табела и финансијских извештаја.

Влада дозвољава верску наставу у државним школама уз писмену сагласност родитеља, под условом да то не кошта државу. На основу традиционалне политике промовисања моралног образовања, локалне јавне школе дају верским групама прилику да предају моралне вредности током школских часова. Присуство није обавезно; родитељи морају писмено изразити жељу да њихово дете похађа верску наставу за одређену вероисповест, а различите групе деле простор у учионици. Ученици који не похађају верску наставу зато што у њиховој вероисповести није било наставе или зато што њихови родитељи нису изразили жељу добијају нормално време под надзором. Влада такође дозвољава групама да дистрибуирају верску литературу у јавним школама.

По закону, јавне школе морају да штите верска права ученика. Муслиманске девојке могу да носе хиџаб и нису обавезне да носе шорц током часова физичког васпитања.

Влада признаје шеријат у свим деловима земље путем председничког декрета. Шеријатски судови су организовани у пет шеријатских округа, а сви се налазе на југу земље; муслимани који живе у другим областима морају путовати у ове области да би покренули тужбу пред шеријатским судом. Шеријатски судови решавају само предмете који се односе на личне законе који утичу на породичне односе и имовину. Шеријат се не примењује у кривичним стварима и односи се само на муслимане. Државни судски систем разматра предмете који укључују муслимане и немуслимане, а национални закони се примењују у тим случајевима.

Аутономни регион Бангсаморо муслиманског Минданаоа је аутономна регија коју предводе муслимани коју је успоставила централна влада у јануару 2019. након ратификације Органског закона Бангсаморо, са јурисдикцијом над пет провинција и три велика несуседна града. Органски закон Бангсаморо пружа оквир за прелазак на већу аутономију за већинско муслиманско становништво у овој области.

Биро за ходочашће и задужбине Националне комисије за муслиманске Филипинце је одговоран за администрацију логистике за хаџ, као што је добијање редова летова, давање вакцина, координација са Министарством иностраних послова за обраду пасоша за хаџ, подношење захтева за хаџ визу у саудијској амбасади и вођење предходних оријентација за ходочаснике. Национална комисија за муслиманске Филипинце такође управља авкаф-ом (задужбина за одржавање исламске имовине и институција) и наставља да надгледа успостављање и одржавање исламских центара и других пројеката.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Philippines, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/philippines/