ПОЉСКА

• Главни град: Варшава
• Језици: 98,24% пољски (званични), 1,37% шлески и 0,39% остали (попис 2011.)
• Етничке групе: 97,14% Пољаци, 2,21% Шлезани, 1,31% непознато и 1,68% остали (попис 2011. – било је могуће изјаснити се за више етничких припадности)
• Облик владавине: унитарна парламентаена република
• Површина: 312.696 km²
• Број становника: 38.179.800 (попис 2021.)

 

Верска демографија

Статистички годишњак пољске владе за 2021. годину, који објављује податке о чланству за верске групе које добровољно поднесу информације за објављивање, наводи да се скоро 85% становништва изјашњава као римокатолици. Следеће највеће верске групе су Пољска православна црква, са око пола милиона чланова (представници Цркве процењују да је број православних верника знатно већи од милион као резултат прилива украјинских и белоруских миграната), и Јеховини сведоци, са око 115.000 чланова. Друге верске групе укључују лутеране, пентикосталце, Старокатоличку маријавитску цркву, Пољску националну католичку цркву, адвентисте седмог дана, баптисте, Христову цркву, методисте, Цркву Исуса Христа светаца последњих дана, Међународно друштво за свест Кришне и будисте. Неке јеврејске групе процењују да има 20.000 Јевреја, док друге процене, укључујући главног рабина Пољске Михаела Шудриха, наводе да је тај број чак 40.000. Муслиманске групе процењују да има 25.000 муслимана, углавном сунита. Отприлике 10% муслимана су етнички Татари, група која је присутна у земљи неколико стотина година.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 89,5% хришћана, 10,4% нерелигиозних и 0,1% будиста.
• Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 92,5% хришћана, 7,3% нерелигиозних и 0,2% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 95,61% хришћана (90,1% католика, 4,1% хришћана без деноминације, 1,53% православних и 1,07% протестаната), 4,24% нерелигиозних (3,97% агностика и 0,27% атеиста) и 0,15% осталих.
• Према процени Евробарометра из 2019. године било је: 86% католика, 6% без религије, 3% неизјашњених, 2% осталих хришћана, 1% православних, 1% протестаната  и 1% осталих.
• Према процени Централног завода за статистику у 2015. години било је: 92,8% католика, 3,1% без припадности, 2,7% неизјашњених, 0,7% православних и 0,7% осталих.
• Према попису из 2011. године било је: 87,61% римокатолика, 7,21% одбили да одговоре, 2,41% без религије, 1,47% неизјашњених и 1,3% осталих.

Правни оквир

Устав предвиђа слободу савести и вероисповести. У њему се наводи да слобода вероисповести укључује слободу исповедања или прихватања религије по личном избору, као и испољавања те религије, било појединачно или колективно, јавно или приватно, богослужењем, молитвом, учешћем у церемонијама, извођењем обреда или подучавањем. У њему се наводи да слобода изражавања вероисповести може бити ограничена само законом када је то неопходно ради одбране државне безбедности, јавног реда, здравља, морала или права других. Устав каже: „Цркве и друге верске организације имају једнака права“. Њиме је предвиђено да се однос између државе и цркава и других верских организација заснива на принципу поштовања аутономије и међусобне независности.

Према уставу, слобода вероисповести укључује и право на поседовање богомоља и на пружање верских услуга. Устав предвиђа да родитељи имају право да обезбеде својој деци морално и верско васпитање и наставу у складу са својим убеђењима и сопственим верским и филозофским уверењима.

Устав каже да верске организације могу подучавати своју веру у школама ако то не нарушава верску слободу других, и признаје право националних и етничких мањина да оснивају институције које имају за циљ заштиту верског идентитета. Устав забрањује партије и друге организације са програмима заснованим на нацизму или комунизму.

Кривични закон инкриминише јавно вређање предмета верског обожавања или места посвећеног јавном служењу верских служби као прекршај верског осећања. Казне се крећу од новчане казне, обично 5.000 злота (1.200 долара), до две године затвора. Исте казне се примењују и за изазивање мржње на основу верских разлика или непостојања верске припадности. Закон предвиђа и затворску казну до три године за јавно вређање лица или групе људи и за повреду телесног интегритета лица због верске припадности или непостојања вероисповести.

По закону, свако ко јавно приписује одговорност „пољској држави или нацији” или заједничку одговорност за нацистичке злочине које је починио Трећи рајх током Другог светског рата може бити тужен од стране Института за национално памћење и релевантних невладиних организација, новчано кажњен и/или приморан да повуче увредљиву изјаву и плати одштету држави или добротворној организацији.

Посебан закон регулише однос 15 верских група са државом, прецизирајући структуру тог односа и процедуре за повраћај комуналне имовине. Тих 15 верских група су Римокатоличка црква, Пољска православна црква, Евангеличко-аугзбуршка (лутеранска) црква, Евангеличка реформисана црква, Методистичка црква, Баптистичка црква, Адвентистичка црква, Пољска национална католичка црква, Пентикостална црква, Унија Јевреја Заједнице у Пољској, Маријавитска црква, Старокатоличка маријатска црква, Староисточна православна црква, Муслиманска верска унија и Караимска верска унија. Бракови које су склопили службеници из 11 од ових група не захтевају даљу регистрацију у матичној служби; међутим, Маријавитска црква, Муслиманска верска унија, Караимска верска унија и Староисточна православна црква немају то право. Додатних 170 регистрованих верских група и 5 збирних верских организација (Пољски екуменски савет, Пољска будистичка унија, Библијско друштво, Евангелички савез и Савет протестантских цркава) немају законски дефинисан однос са државом.

Закон каже да се односи између државе и свих цркава и других верских заједница заснивају на поштовању слободе савести и вероисповести. Ово укључује одвајање цркава и других верских заједница од државе; слободу вршења верских функција; равноправност свих цркава и верских заједница, без обзира на то како је њихов правни положај уређен; и правну заштиту за цркве и друге верске групе у делокругу дефинисаном законом.

У складу са законом, влада и Римокатоличка црква учествују у Заједничком владино-бискупском комитету, којим копредседавају министар унутрашњих послова и управе и бискуп, тренутно надбискуп Кракова, који се редовно састаје како би разговарао о односима Католичке цркве и државе. Влада такође учествује у заједничком владино-пољском комитету Васељенског савета, којим копредседавају подсекретар Министарства унутрашњих послова и администрације и шеф пољског екуменског савета (асоцијација састављена од седам хришћанских деноминација и два верска удружења, од којих су сва неримокатоличка), који се састаје да разговара о питањима везаним за мањинске хришћанске цркве које делују у земљи. Поред тога, постоје одвојени заједнички комитети који се састоје од представника владе и представника Евангелистичке алијансе, Лутеранске цркве и Православне цркве.

Верске групе које нису обухваћене посебним законима могу се регистровати у Министарству унутрашњих послова, али регистрација није обавезна. Да би се регистровала, закон захтева да група поднесе оверену пријаву са личним подацима најмање 100 чланова грађана; детаље о активностима групе у земљи; позадину доктрине и праксе групе; повељу и физичку адресу; идентификацију информација о својим лидерима; опис улоге свештенства, ако је применљиво и информације о изворима финансирања и методама регрутовања нових чланова. Ако министарство одбије захтев за регистрацију, верске групе се могу жалити управном суду. По закону, дозвољени разлози за одбијање пријаве су неиспуњавање формалних услова или укључивање у примену одредаба којима се може нарушити јавна безбедност и ред, здравље, јавни морал, родитељско овлашћење или слобода и права других лица.

Нерегистроване групе могу слободно да богослуже, прозелитизирају, објављују или увозе верску литературу и доводе стране мисионаре, али немају правно признање и нису у могућности да преузму одређене функције као што су поседовање имовине или држање банковних рачуна у своје име. Регистроване и законом признате верске групе и организације, њих 190, добијају друге привилегије које нису доступне нерегистрованим групама, као што су право на стицање имовине, подучавање веронауке у школама и селективне пореске олакшице. Оне су такође ослобођене увозних тарифа, пореза на имовину и пореза на доходак од својих образовних, научних, културних и правних активности, а њихови званични представници су такође ослобођени пореза на приход и имовину.

Четири комисије надгледају комуналне захтеве за реституцију верске имовине поднете у складу са својим законским роковима за подношење: по једна за јеврејску заједницу, лутеранску цркву и православну цркву и једна за све остале деноминације. Комисије функционишу у складу са законима који предвиђају реституцију верским заједницама имовине у власништву која је национализована током или након Другог светског рата. Посебна комисија која надгледа тврдње Римокатоличке цркве завршила је свој рад 2011. године. Министарство унутрашњих послова и одговарајућа верска заједница именују своје представнике у комисије.

У закону је наведено да се на одлуке комисије о захтевима за комуналну имовину не може уложити жалба, али је Уставни суд 2013. године донео одлуку да странке могу да се жале на одлуке комисије управним судовима. Верски представници у заједничким комисијама су изјавили да су странке наставиле са жалбама на коначне одлуке комисија. Закон се не бави комуналном имовином коју је влада продала или предала новим приватним власницима након Другог светског рата.

Не постоји свеобухватан национални закон који регулише реституцију приватне имовине. Припадници верских група, као и други приватни подносиоци захтева, могу тражити реституцију путем суда.

Закон овлашћује градске власти Варшаве да експедитивно решавају дугогодишње случајеве реституције који утичу на имовину у Варшави која се користи у јавне сврхе. Званичници града Варшаве морају да објаве обавештење о одређеној јавној имовини у периоду од шест месеци током којег првобитни власници имовине морају поднети своје захтеве. На крају шестомесечног периода, градске власти Варшаве могу донети коначну одлуку о располагању имовином, или проглашење имовине остаје јавно и неће бити предмет било каквих будућих потраживања или враћања имовине или новчане накнаде првобитном власнику.

У складу са законом, све државне и приватне школе одржавају добровољну наставу веронауке. Школе на свим нивоима морају да обезбеде наставу у било којој од регистрованих вероисповести ако има најмање седам ученика који то траже. Свака регистрована верска група одређује садржај наставе о својој вери и обезбеђује наставнике који примају плату од државе. Ученици такође могу захтевати да похађају факултативни час етике уместо часа веронауке; час етике није обавезан чак и ако ученици одбију да похађају часове веронауке.

Грађани имају право да туже владу због уставних повреда верских слобода, а закон забрањује дискриминацију или прогон на основу вере или уверења.

Устав признаје право на приговор савести на служење војног рока на верској основи, али наводи да се од таквих приговарача може захтевати да служе алтернативну службу у складу са законом.

Омбудсман за људска права је одговоран за заштиту људских и грађанских слобода и права, укључујући слободу вероисповести и савести, утврђених уставом и другим правним актима. Омбудсман је независан од владе и именује га парламент.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Poland, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/poland/