МОЗАМБИК

• Главни град: Мапуто
• Језици: 26,1% емакхува, 16,6% португалски (званични), 8,6% тсонга и 48,7% остали
• Етничке групе: 26,1% Макуа, 9% Ндау, 7,6% Ломуе, 6,8% Сена, 3,8% Чуабо и 46,7% остали
• Облик владавине: унитарна доминантнопартијска полупредседничка република
• Површина: 801.590 km²
• Број становника: 30.066.648 (2020.)

 

Верска демографија

Према подацима Националног института за статистику за 2020. годину, 27% грађана су католици, 19% муслимани, 17% евангелисти или пентикостални хришћани, 16% сионистички хришћани, 2% англиканци и мање од 5% Јевреји, хиндуисти и бахаји. Преосталих 14% тврди да нема верску припадност. Значајан део становништва се придржава синкретичких домородачких верских уверења, категорије која није укључена у владине пописне бројке, коју карактерише комбинација афричких традиционалних пракси и аспеката хришћанства или ислама. Због непоузданости пописних података, муслимански лидери су наставили да наводе да њихова заједница чини 25-30% укупног становништва, што је статистика о којој се често извештава у штампи. Муслиманско становништво је концентрисано у северном делу земље.

• Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 52,4% хришћана, 26,7% етничких религија, 17,2% муслимана, 3,4% нерелигиозних и 0,2% хиндуиста.
• Према проценни Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 57,8% хришћана, 17,2% муслимана, 17,3% нерелигиозних и 7,6% народних религија и 0,1% осталих.
• Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 55,8% хришћана (29,36% протестаната, 23,36% католика, 3,84% хришћана без деноминације и 0,02% православних), 26,1% етничких религија, 17,47% муслимана (17,46% сунита и 0,01% шиита), 0,43% нерелигиозних (0,36% агностика и 0,07% атеиста) и 0,2% осталих.
• Према последњем попису који је спровео Национални институт за статистику 2017. године, 59,8% становништва Мозамбика су били хришћани, 18,9% муслимани (углавном сунити), 13,9% није имало вероисповест, 4,8% се придржавало других уверења, а 2,5% популације је неизјашњено. Ове бројке треба користити са опрезом, посебно оне за популацију која је категорисана да нема религију, од којих значајан део вероватно практикује традиционална анимистичка веровања.

Према процени Министарства здравља и Националног института за статистику 2015. године било је: 30,5% католика, 19,3% муслимана, 18,4% протестаната, 10,3% сиониста, 9,9% без религије, 9,5% евангелиста и пентикосталаца, 0,8% англиканаца и 1,4% осталих.

Правни оквир

Устав дефинише земљу као секуларну државу. Забрањује верску дискриминацију, предвиђа право грађана да исповедају или не исповедају веру и прописује да нико не може бити лишен својих права због религијске вере или праксе. Политичким партијама је уставом забрањено коришћење имена или симбола повезаних са верским групама. Устав штити богомоље и право верских група да се слободно организују, богослуже и остварују своје верске циљеве и да стичу имовину у сврху остваривања тих циљева. Устав признаје право на приговор савести на служење војног рока из верских разлога. Ова и друга права могу се привремено суспендовати или ограничити само у случају проглашења ратног, опсадног или ванредног стања, у складу са одредбама Устава.

Закон налаже да се све невладине организације региструју у Министарству правде, уставних и верских послова. Према закону, „верске организације“ су добротворне или хуманитарне организације, док се „верске групе“ односе на одређене деноминације. Верске групе се региструју на нивоу вероисповести или конгрегације ако нису повезане. Верске групе и организације се региструју тако што подносе пријаву, обезбеђују лична документа својих локалних вођа и подносе документацију о декларисаним везама са било којом међународном верском групом или организацијом. Не постоје казне за нерегистровање; међутим, верске групе и организације морају да покажу доказе о регистрацији за отварање банковних рачуна, да поднесу захтев за ослобађање од царине за увезену робу или поднесу захтеве за визу за посете страним члановима.

Споразум између националне владе и Свете столице регулише права и одговорности Католичке цркве у земљи. Споразум признаје Католичку цркву као правни субјективитет и признаје искључиво право Цркве „да регулише црквени живот и да именује људе на црквене функције“. Споразум захтева од представника Католичке цркве да се региструју код владе како би имали користи од статуса Цркве. Споразум такође даје Католичкој цркви искључиво право да ствара, мења или елиминише црквене границе; међутим, предвиђа да се црквене територије морају пријавити црквеним властима у земљи.

Закон дозвољава верским организацијама да поседују и управљају школама. Закон забрањује верску наставу у државним школама.

---

2021 Report on International Religious Freedom: Mozambique, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/mozambique/