- Главни град: Пјонгјанг
- Језици: корејски
- Етничке групе: 99,3% Корејци и
0,7% остали
- Облик владавине: унитарна џучеистичка једнопартијска социјалистичка република
под тоталитарном наследном диктатуром
- Површина: 120.540 km2
- Број становника: 25.971.909 (2021.)
Верска демографија
Севернокорејска влада је последњи
пут пријавила верску демографију 2002. године, а процене укупног броја
присталица различитих верских група варирају. Влада је 2002. године
пријавила Комитету УН за људска права да има 12.000 протестаната, 10.000
будиста, 800 католика и 15.000 практиканата хондоизма, такође познатог као
чеондогјо, модерног религиозног покрета заснованог на корејском
неоконфучијанском покрету из 19. века. Јужна Кореја и друге стране верске
групе процењују да је број верника знатно већи него што су пријавиле
власти. Према Пројекту скупа података о религијским карактеристикама
држава, 2015. године становништво је било 70,9% атеиста, 11% будиста, 1,7% следбеника
других религија и 16,5% непознато. Процене УН процењују хришћанску
популацију између 200.000 и 400.000. Центар за проучавање глобалног
хришћанства процењује да има 100.000 хришћана, а НВО Отворена врата САД
процењује да земља има 400.000 хришћана. У својој бази података светских
хришћана из 2020. године, Центар за проучавање глобалног хришћанства известио
је да су 57% становништва агностици; 16% атеисти; 13% „нове религије“
(верници синкретичких религија); 12% „етнорелигиозни“ (верници народних
религија); и 1,5% будисти. Хришћани, муслимани и кинески народни
верници заједно чине мање од 0,5% становништва. Центар за базу података за
људска права Северне Кореје је известио да су међу пребезима који практикују
религију већина били протестанти, са мањим бројем католика, будиста и
других. У Извештају истражне
комисије УН о људским правима у ДНРК је наведено да је, на основу
владиних података, удео верских присталица међу популацијом пао са близу 24% у
1950. на 0,016% у 2002. Консултовање са шаманима и гатарима и ангажовање у
шаманистичким ритуалима је наводно широко распрострањено, али га је тешко
квантификовати. Према Кореа Фјучуру, шаманизам је најраширенија верска
пракса у земљи, практикује се у свакој провинцији и укључује присталице са свих
нивоа друштвених слојева. У свом извештају издатом у октобру, специјални
известилац УН-а за људска права цитирао је процену организације цивилног
друштва, коју он није идентификовао, да има 300 протестантских пастора, ниједан
католички свештеник, 250 чеондоистичких вођа, 300 будистичких монаха и 5 руских
православних свештеника у земљи.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 68,8% нерелигиозних, 16,1% етничких религија, 12,9% осталих и малих религија, 1,7% хришћана и 0,5% будиста.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 71,3% нерелигиозних, 12,3% народних религија, 2% хришћана, 1,5% будиста и 12,9% осталих.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 72,87% нерелигиозних (57,29% агностика и 15,58% атеиста), 12,88% нових религија, 12,28% етничких религија, 1,52% махајана будиста и 0,45% осталих.
- Према процени агенције Religious Intelligence у 2007. години било је: 64,3% без религије, 16% шаманиста, 13,5% чеондоиста, 4,5% будиста и 1,7% хришћана.
Правни оквир
Устав каже да грађани имају
слободу вероисповести и да се то право даје одобравањем изградње верских
објеката и одржавањем верских обреда. Даље се каже: „Религија се не сме
користити као изговор за привлачење страних снага или за наношење штете држави
или друштвеном поретку“.
Према званичном владином
документу из 2014. године „слобода вероисповести је дозвољена и обезбеђена
државним законом у границама неопходним за обезбеђивање друштвеног поретка,
здравља, социјалне сигурности, морала и других људских права“.
Кривични закон земље кажњава „особу
која неовлашћено увози, прави, дистрибуира или незаконито чува цртеже,
фотографије, књиге, видео записе или електронске медије који одражавају
декадентни, плотни или прљави садржаји“. Кривични закон такође забрањује
бављење „сујеверним активностима у замену за новац или робу“. Према
локалним изворима, ова забрана укључује и гатање. Према подацима Комитета
невладиних организација за људска права у Северној Кореји, према ове две
одредбе, власништво над верским материјалима унесеним из иностранства је незаконито
и кажњиво затвором и другим облицима тешких казни, укључујући и погубљење.
2021 Report on International Religious Freedom: Democratic People's Republic of Korea (DPRK), https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/north-korea/
0 $type={blogger}:
Постави коментар