- Главни град: Маскат
- Језици: арапски (званични)
- Етничке групе: 56,3% омански Арапи, 11,37% Индијци, 2,61% Бангладешани,
2,07% Пакистанци, 1,69% остали Арапи и 25,96% остали
- Облик владавине: унитарна исламска апсолутна монархија
- Површина: 309.500 km2
- Број становника: 4.520.471 (2021.)
Верска демографија
Владин Национални центар за
статистику и информације процењује да има 4,5 милиона становника; грађани
чине приближно 62% становништва. Влада не објављује статистику о процентима
грађана који практикују ибади, сунитски и шиитски ислам. У 2015. Ал-Месбар
центар са седиштем у Дубаију проценио је сунитске муслимане на скоро 50% становништва,
ибади муслимане на 45%, а шиитске муслимане, хиндуисте и хришћане заједно на 5%.
Академски извори наводе да су
већина немуслимана страни радници из јужне Азије. Религиозне групе које
нису грађани укључују хиндуисте, муслимане, будисте, Сике, бахаије и
хришћане. Хришћани су центрирани у главним урбаним областима Мускат, Сохар
и Салалах, а укључују римокатолике, православце, чланове Цркве Исуса Христа и
протестанте.
- Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 90,8% муслимана, 4,7% хиндуиста, 2,8% хришћана, 0,8% осталих и малих религија, 0,5% будиста и 0,2% нерелигиозних.
- Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 85,9% муслимана, 6,4% хришћана, 5,7% хиндуиста и 2% осталих.
- Према процени ЦИА из 2020. године било је: 85,9% муслимана, 6,4% хришћана, 5,7% хиндуиста, 2% осталих и нерелигиозних. Грађани Омана представљају приближно 56,4% становништва и углавном су муслимани (ибади и сунитске секте чине по око 45% и шиити око 5%); хришћани, хиндуисти и будисти чине око 5% грађана Омана.
- Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 88,95% муслимана (47,17% сунита, 35,25% исламских шизматика и 6,53% шиита), 5,46% хиндуиста, 3,63% хришћана (2,35% католика, 0,62% протестаната, 0,49% православних и 0,16% хришћана без деноминације), 0,78% будиста (0,76% теравадина и 0,02% махајаниста), 0,66% Сика, 0,15% нерелигиозних (0,141% агностика и 0,01% атеиста) и 0,37% осталих.
Правни оквир
Основни закон проглашава ислам
државном религијом и проглашава шеријат основом за законодавство. Он штити
право појединаца да практикују друге религије све док то не „нарушава јавни ред
или је у супротности са моралом“. Основни закон забрањује дискриминацију
на основу вере. Према Основном закону, султан мора бити
муслиман. Краљевски указ о Основном закону, који је султан издао 12.
фебруара 2021. године, успоставља нови механизам за именовање
престолонаследника. У декрету се наводи да престолонаследник, да би имао
право да управља земљом, мора бити муслиман, имати здрав разум и бити законити
син родитеља оманских муслимана.
У закону не постоји ниједна
одредба која се посебно бави отпадништвом, обраћењем или одрицањем од верског
уверења.
Кривични закон предвиђа
максималну затворску казну за „вређање Курана“, „вређање ислама или било које
[аврамске] религије“ или „промовисање верских и секташких тензија“ на 10
година. Закон такође кажњава сваког ко, без претходног одобрења, „формира,
финансира [или] организује групу... са циљем подривања ислама... или заговарања
других религија” са до седам година затвора. Одржавање скупова ван
локација које је одобрила влада ради промовисања друге верске групе такође је
криминализовано максималном казном од три године затвора. Закон дозвољава
властима да кривично гоне појединце за било коју поруку послату путем било ког
медија која „крши јавни ред и морал“.
Све верске организације морају се
регистровати код владе. Закон не прецизира правила, прописе или
критеријуме за добијање министарског одобрења. Групе које траже
регистрацију морају затражити простор за састанке и богослужење од једне од
спонзорских организација које признаје Министарство за задужбине и верска
питања. Нове немуслиманске верске групе које нису повезане са претходно
признатим спонзором морају добити одобрење од Министарства за задужбине и
верска питања пре него што се могу регистровати. Муслиманске групе морају
да се региструју, али влада – као добротвор џамија у земљи – служи као њихов
спонзор. Министарство за задужбине и верска питања такође мора дати своје
одобрење за формирање нових муслиманских група. Нису постојала никаква
објављена правила, прописи или критеријуми за нове верске групе које би добиле
министарско одобрење. За немуслиманске групе, министарство признаје Протестантску
цркву Омана (партнерство између Реформисане цркве Америке и Англиканске цркве),
Католичку цркву у Оману, ал-Амана центар (међуденоминалну организацију која је
повезана са Реформисаном црквом Америке), хиндуистички храм Махајан и Анвар
ал-Губаира трговачку компанију у Мускату (Сики) као званичне спонзоре. Спонзори
су одговорни да сниме и доставе министарству изјаву о верским уверењима групе и
имена њених вођа.
Сви појединци који држе проповеди
у признатим верским групама морају се регистровати код Министарства за
задужбине и верска питања. Процес лиценцирања за имаме забрањује нелиценцираним
лаицима да држе проповеди у џамијама, а лиценцирани имами морају држати проповеди
у оквиру „политички и друштвено прихватљивих“ параметара. Лаици
немуслиманских група могу предводити молитве ако су наведени као вође у пријави
групе за регистрацију.
Закон ограничава колективно богослужење
немуслиманских група на богомоље на земљишту које је султан посебно поклонио у
сврху колективног богослужења.
Закон забрањује јавну
прозелитизацију свих верских група, иако влада овлашћује одређене „центре за
пропаганду ислама“.
Закон каже да влада мора одобрити
изградњу или закуп зграда од стране верских група. Поред тога, нове џамије
морају бити изграђене најмање један километар од постојећих џамија.
Исламске науке су обавезне за
муслиманске ученике у државним школама од обданишта до 12.
разреда. Ученици немуслимани су изузети од овог услова ако обавесте
школске администраторе да не желе да похађају такву наставу. Часови имају
историјску перспективу о еволуцији исламског верског мишљења и наставницима је
забрањено да прозелитизирају или дају предност једној исламској групи у односу
на другу. Многе приватне школе пружају алтернативне курсеве веронауке.
Основни закон каже да је шеријат
основа за законодавство. Начела шеријата садрже грађански, привредни и
кривични законик, али не постоје шеријатски судови. Грађански судови суде
у случајевима у складу са несекташким грађанским закоником. Закон каже да
муслимани шиити, чија се судска пракса у овим питањима разликује од сунитских и
ибади муслимана, могу решавати породичне и личне случајеве у складу са шиитском
јуриспруденцијом ван судова и задржавају право да своје предмете пренесу на
грађанске судове ако не могу наћи решење унутар шиитске верске
традиције. Закон дозвољава немуслиманима да траже решавање питања која се
односе на породични или лични статус према верским законима њихове вере или
грађанском закону. Према Закону о личном статусу, мајка може изгубити
старатељство над дететом након што дете напуни седам година ако није исте вере
као отац.
Грађани могу тужити владу због
злоупотребе права на вршење верских обреда који не ремете јавни ред; није
било познатих случајева да је неко наставио ово на суду.
Извод из матичне књиге рођених
које издаје влада бележи религију појединца. Друга службена лична
документа то не чине.
Странци са туристичким визама
који нису свештенство не смеју да проповедају, предају или воде
богослужење. Визни прописи дозвољавају страном свештенству да уђе у земљу
да предаје или води богослужење под покровитељством регистрованих верских
група, које морају да поднесу захтев Министарству за задужбине и верска питања
за одобрење пре него што члан свештенства уђе у земљу.
2021 Report on International Religious Freedom: Oman, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/oman/
0 $type={blogger}:
Постави коментар