РЕПУБЛИКА КОНГО

  • Главни град: Бразавил
  • Језици: француски (званични)
  • Етничке групе: 40,5% Конго, 16,9% Теке, 13,1% Мбочи, 8,2% странци, 5,6% Сангха и 15,7% остали
  • Облик владавине: унитарна доминантнопартијска полупредседничка република
  • Површина: 342.000 km2
  • Број становника: 5.657.000 (2021.)

 

Верска демографија

Према попису из 2012. године, 55% староседеоца су католици, 32% протестанти (од којих отприлике 33% припада евангелистичким хришћанским црквама), а 2% муслимани. Међутим, истраживање Министарства за привреду, планирање, територијално управљање и интеграцију, такође из 2012. године, процењује да су 55% староседеоћег становништва протестанти (од којих отприлике 33% припада евангелистичким хришћанским црквама), 32% римокатолици, и 2% муслимани, док још 9% припада Цркви Исуса Христа на Земљи преко пророка Симона Кимбангуа (кимбангуисти), Небеској цркви Христа, Војсци спаса, тенрикјоу, Јеховиним сведоцима или Цркви Исуса Христа светаца последњег дана. Истраживање процењује да су 2% становништва атеисти или није повезано са религијом. У значајном делу становништва, традиционална веровања утичу на верске праксе, укључујући обожавање предака и широко распрострањено веровање у вештичарење, или доки.

Многи становници који нису укључени у државну статистику су радници рођени у иностранству са породицама које долазе из земаља са претежно муслиманским становништвом, првенствено у западној Африци. Постоје различите процене о величини муслиманске заједнице, која је претежно сунитска. Високи исламски савет Конга процењује удео муслимана у становништву на приближно 14%, што укључује и неконгоанце. Ова земља угошћује око 53.300 избеглица и тражилаца азила из Централноафричке Републике и Демократске Републике Конго, од којих су око 15% муслимани, према Канцеларији Високог комесаријата УН за избеглице.

  • Према процени сајта joshuaproject.net у 2021. години било је: 85,5% хришћана, 12,6% етничких религија, 0,7% нерелигиозних, 0,6% осталих и малих религија и 0,6% муслимана.
  • Према процени Истраживачког центра Пју у 2020. години било је: 87,1% хришћана, 8% нерелигиозних, 2,7% народних религија, 1,2% муслимана и 1% осталих.
  • Према процени Удружења архивских података о религији у 2020. години било је: 89,32% хришћана (61,62% католика, 22,29% протестаната, 9,97% хришћана без деноминације и 0,01% православних), 5,49% етничких религија, 2,97% нерелигиозних (2,92% агностика и 0,05% атеиста), 1,24% муслимана сунита, 0,58% бахаија и 0,4% осталих.

Правни оквир

Устав каже да је земља секуларна, обезбеђује слободу вероисповести или уверења, забрањује верску дискриминацију и вршење присилног наметања савести заснованог на „верском фанатизму“, као што је присилно преобраћење, кажњиво по закону. Устав забрањује употребу религије у политичке сврхе, укључујући политичке странке које су верски повезане.

Декрет забрањује појединцима да на јавним местима носе исламски вео на целом лицу, укључујући никаб и бурку. Указ такође забрањује муслиманима из страних земаља да проводе ноћ у џамијама.

Све организације, укључујући верске групе, морају се регистровати код Министарства унутрашњих послова и добити одобрење од стране Министарства унутрашњих послова. Кандидати верске групе морају да приложе сертификат о квалификацијама за управљање верском установом, власништво или закуп имовине на којој се установа налази, тачну адресу на којој ће се организација налазити, статут и документ који појашњава мисију и циљеве организације. Казне за нерегистровање укључују новчане казне и конфискацију робе, поништавање уговора и депортацију страних чланова групе.

Закон забрањује верску наставу у државним школама. Приватне школе могу пружати верску наставу. Закон захтева да све јавне и приватне школе поштују све филозофске и верске доктрине. Устав штити право на оснивање приватних школа.

Билатерални оквирни споразум између владе и Свете столице из 2017. године формализовао је односе између владе и Католичке цркве. Споразум је дефинисао богомоље, гробља и црквена места; кривичне поступке за свештенство, имовинска права и правила која се односе на коришћење масовних медија; образовање; именовање капелана у снаге безбедности; и црквене институционалне активности које пружају здравствене, образовне, социјалне и медицинске услуге за опште добро.



2021 Report on International Religious Freedom: Republic of the Congo, https://www.state.gov/reports/2021-report-on-international-religious-freedom/republic-of-the-congo/

0 $type={blogger}:

Постави коментар