Фа Сјан (Фа-хсиен) (око петог века н. е.), кинески будистички ходочасник, аутор
Фа Сјан је био познати кинески будистички ходочасник који је путовао копном у Индију 399. године н.е. и вратио се морем 413. н.е. Фа Сјан значи „Слава закона“. Његова путовања и дневник пружају важне географске информације о земљама које је посетио, знање о условима у Индији (које недостају у индијским записима) и виталне будистичке рукописе које је превео на кинески након што се вратио кући.
Будизам је први пут стигао у Кину на почетку наше ере из Индије и Централне Азије копном дуж Пута свиле и морем дуж обале југоисточне Азије преко Вијетнама. До Фа Сјановог епохалног путовања саобраћај је био једносмерни, а носиоци будистичке поруке нису били Кинези (већ Индијци, Персијанци и Централни Азијци). Неки рани кинески ходочасници који су покушали да путују или никада нису стигли до Индије или се никада нису вратили. Успех његовог путовања инаугурисао је покрет који је многе кинеске монахе одвео у свету земљу будизма.
До његовог путовања није било превода на кинески читаве винаје, или „правила дисциплине“, будистичког канона. Фа Сјанов циљ је био да добије целу верзију дела за превод на кинески. Путовао је копном преко застрашујуће пустиње Гоби, коју је описао овим речима: „У пустињи су били бројни зли духови и ужарени ветрови, који су изазивали смрт сваком ко би их срео. Изнад није било птица, док на земљи није било животиња. Гледало се што даље у свим правцима не би ли се могло прећи стаза, али се није могло бирати. Само су осушене кости мртвих служиле као назнаке.”
Након што је стигао у град оазу Хотан у данашњој северозападној Кини, прешао је високе планине у северозападну Индију. Затим је посетио сва света места будизма, проучавао санскрит, сакупио рукописе (укључујући неколико верзија винаје према различитим будистичким сектама), прешао на Цејлон (Шри Ланка), где је учио две године, а затим се укрцао на брод за Кину на Јави.
После више од 200 дана на мору стигао је у Шандонг (Шантунг) у северној Кини. Преостале године провео је преводећи целу винају и друга будистичка дела на кинески и пишући књигу под насловом Запис о будистичким краљевствима. Многи побожни будистички монаси ће следити његов пут у наредним вековима, учећи о будизму у његовој родној земљи и враћајући се у Кину да шире своје знање и духовну веру.
ИЗВОР: Encyclopedia of World History, Volume I The Ancient World Prehistoric Eras to 600 c.e., (2008), 145-146
0 $type={blogger}:
Постави коментар